Kevin Spejsi je na sudu oslobođen od svih optužbi za, nazovimo to tako, sistematsku seksualnu navalentnost – doduše, prema muškarcima, a ne prema ženama, što ga čini donekle atipičnim negativnim junakom “me too” epohe – tako da je, pravno gledano, u tom smislu zvanično nedužan kao novorođenče.

Okej, neko će se buniti protiv presude, što načelno nikada nije naročito teško. Ljudska pravda je nesavršena jer su ljudi nesavršeni, a ljudi presuđuju. Ali, ako imamo posla s presudom suda u čiju nezavisnost nemamo ozbiljnog razloga da sumnjamo, u zemlji čija demokratija, bar u tim jurističkim stvarima, nije pod ozbiljnim znakom pitanja, razumno je verovati da je sud presudio najispravnije što je mogao.

I šta ćemo sad?

Vreme, život, događaji, reči – ne mogu se vratiti unazad ili jednostavno poništiti. Ne postoji dugme “undo” u životu izvan tastature. Tako da zapravo ova presuda nikoga ni na šta ne obavezuje, čak ni moralno. Svi oni koji su mu presudili pre suđenja mogu i dalje mirno da spavaju, ubeđeni da nikome ništa ne duguju, ponajmanje Spejsiju. Tako je u našem svetu.

U nekom alternativnom svetu, možda bi producenti serije “House of Cards” sada morali da snime njen novi – a zapravo u izvornom smislu “stari” – završetak, naravno sa Spejsijem u ulozi koja mu pripada. U tom svetu, svakako bi i bedni Kristofer Plamer bio obrisan iz filma All the Money In the World, u kojem je poslušno “odmenio” Spejsija, iako je ovaj već prethodno bio snimio sve scene.

Plamer očigledno nije imao moralni problem, a mi možemo da nagađamo da li bi, u drugim vremenima i okolnostima, postupio isto i da je Spejsi bio optužen da je Jevrejin, komunista, kulak ili biciklista.

Mi, naravno, ne živimo i nema izgleda da ćemo živeti u takvom svetu. Ali ovoliko bismo mogli da učinimo i ovde gde smo: da se ne primamo olako na sve mode i histerije svoje epohe, jer zbog njih uvek neko nastrada, a posle se svi prave da nemaju ništa s tim.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com