Dobrosav: Srećan ti rođendan, druže Krleža! Da si poživeo, sad bi napunio 130 godina.

Miroslav: E, što ti, Dobrice, umiješ lupit pa ostat… dobro, ne ostat živ, e to je besprimjerno! Pa, tko bi poživio tolike godine? Nisam kornjača!

Dobrosav: Zašto da ne, dobri moj Miroslave? Ja sam bio od zdravog korena, poživeo bih možda i toliko da me nije ubila briga za otadžbinu.

Miroslav: Možda, moj Dobrosave, ali možda bi ti i otadžbina poživjela duže i bolje da si se ti manje brinuo za nju?

Dobrosav: E, ti će mi kažeš. A šta je bilo s tvojom otadžbinom?

Miroslav: Na koju točno misliš? Na onu koju si srušio navodno je braneći, ili na onu koju si pomogao izgraditi, boreći se protiv nje?

Dobrosav: Ala si ga zakomplikovao, Miroslave, sad bi me zabolela glava kad bi to bilo moguće.

Miroslav: Mene je čitavog života boljela glava, iz toga su nastale sve moje knjige, i što sam imao od toga? Samo mržnju i prezir budala svih vrsta.

Danilo (u prolazu): I život večni, u kutiji olovnih slova. Srećan rođendan, meštre.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com