Kada se partija kriminalaca kandiduje na izborima i uđe u parlament kako bi se tamo borila za legalizaciju svojih aktivnosti, kako se to zove? O ovom pitanju će se narednih dana mnogo govoriti, a povod su izbori za Evropski parlament. Jedno, a sasvim moguće i dva mesta od 18, odnosno 20 koliko pripada Švedskoj, osvojila je Partija pirata (www.piratpartiet.se), registrovana politička organizacija koja se bori za promenu zakona o autorskim i srodnim pravima u Evropi.

Možda je grubo nazvati ih kriminalcima, ali naziv političko krilo ljudi koji ozbiljno krše zakone sasvim bi odgovaralo istini. Piratska partije ima tri cilja: drastično ograničavanje autorskih prava i potpuno ukidanje ako je reč o nekomercijalnoj upotrebi, drugačiji tretman patenata i pravo na privatnost. To će reći da ja imam pravo da razmenjujem svoje fajlove, pa čak i muzičke, s kim god hoću sve dok ih ne prodajem za novac. Takođe, autorska prava bi po njima mogla da važe maksimalno pet godina od nastanka nekog dela, a ne i sedamdeset godina nakon smrti. To je apsurdno i totalno nepošteno, kažu. Zašto bi tri kolena naslednika autora nekog remek-dela uživala u prihodima za koje ni na koji način nisu zaslužni? Što napraviš u prve dve godine od izdanja, to ti je, tvrde.

Patenti su po njima ozbiljna kočnica dobrobiti čovečanstva, naročito patenti na lekove. Oni su brana razvoja i služe da prave profite na pogrešnim (i opasnim) stvarima. Konačno, nedopustivo je da strah od terorizma, koliko god opravdan bio, omogući državi da kontroliše i nadzire sve naše aktivnosti. Pirati smatraju da je to osnov zloupotrebe, ko bi odoleo da iskoristi informacije kada ih već poseduje. Još i gore, neko će biti kažnjen ako je sa prijateljem razmenio fajl (u suštini informaciju) sa pesmom Metalike, a neko će biti pohvaljen i nagrađen što je pratio aktivnosti građana (isto informacije) koji ne krše nijedan zakon, ali se možda ogrešuju o moral. I tako dalje.

Ima nekakve logike u ovome što Pirati pričaju, ali ima i ozbiljnih rupa. Usudio bih se da se ne složim sa time da autorska prava treba da važe tek pet godina, ima primera da su neka dela postala popularna naknadno, da ne govorimo o razlikama između, recimo, muzike i slikarstva, odnosno materijalnog i nematerijalnog. Porodica kompozitora, pa i on sam, mogli bi potpuno da ostanu uskraćeni za prihod od iznenadnog hita (stara pesma koja je dobila nov život nakon upotrebe u nekom filmu), dok slikar i njegova porodica ostaju u vlasništvu umetničkog dela koje je unikatno. Razmena fajlova u nekomercijalne svrhe mogla bi da bude čista pakost, zamislivo mi je da neko znanima i neznanima šalje moj film besplatno, tek da bi me uništio na blagajni bioskopa.

Piratske partije inače već postoje u nekoliko zemalja EU, ali ovo im je prvi ozbiljan prodor u realnu politiku. Možda bi neke balkanske zemlje mogle da iskoriste taj njihov glas u parlamentu za, recimo, ukidanje svih viza u slučaju nekomercijalnih putovanja u EU. Ako mogu da putuju fajlovi, zašto ne mogu i ljudi, pod uslovom da ne nameravaju negde da rade ili se bave kriminalom. Sa izuzetkom piraterije, naravno.