Velika Britanija imala je protekle nedelje dva ozbiljna testa svojih internet kapaciteta, ali i telekomunikacionih mogućnosti uopšte. Prvi povod bio je lep, London je u sredu dobio Olimpijadu i milioni korisnika interneta širom sveta poželeli su da vide na koji način se to proslavlja. Svi popularniji sajtovi zabeležili su osetan skok poseta, pristup je bio usporen, mada ne preterano. Iako je 2012. godina veoma daleko, pogotovu u "internet vremenu" nije bilo rđavo doznati u kakvom stanju je britanska mreža, inače jedna od boljih u Evropi.

Analitičari nisu stigli ljudski ni da pogledaju brojke, a usledio je mnogo strašniji i ozbiljniji test. Četiri bombe u londonskom javnom transportu u četvrtak ujutru privukle su znatno veći broj ljudi na manje-više iste sajtove koji su posećivani u sredu. Neke od internet lokacija, recimo Skaj njuz, objavile su kasnije da ih je tog 7. jula posetilo onoliko posetilaca koliko prosečno dođe za ceo mesec.

Primenjena su neka iskustva stečena 11. septembra 2001, sa većine sajtova skinute su suvišne slike kako bi se brže učitavali. Naravno, nije bilo potrebe da se ide u krajnosti od pre četiri godine budući da su danas linije znatno brže, no opterećenje je bilo zaista veliko.

Najveća razlika u odnosu na ono vreme ipak je bila u sadržaju. Zbog velike popularnosti blogova poslednjih godina, veliki deo korisnika interneta tamo je potražio odgovore na svoja pitanja. Blogeri su ovu situaciju shvatili veoma ozbiljno tako da je u prvom satu nakon napada postavljeno više od hiljadu postova gde je bilo svega, od prenošenja informacija koje su objavili mediji do svedočenja očevidaca (neki od blogera i sami su se našli na mestima eksplozije). Sve to se, naravno, nastavilo u danima nakon napada tako da je na internetu sada moguće čitati i o tome kako se neki od onih koji su se našli u neposrednoj životnoj opasnosti bore sa posttraumatskim stresom. Najdramatičnije blogove tek očekujemo, nakon objavljivanja imena onih koji su u napadima nastradali, a koje su mnogi blogeri sigurno poznavali.

Iako napadi nisu direktno pogodili telekomunikacionu infrastrukturu, pokazalo se da su i pored obilja operatora, kapaciteti mobilne telefonije u Londonu preslabi za pritisak koji je usledio u satima nakon napada. Najpre se sumnjalo da su operatori isključeni zbog straha da se mobilna telefonija koristi za aktiviranje bombi na daljinu, no to je kasnije demantovano. Čak su svi kapaciteti maksimalno pojačani, ali broj poziva i SMS poruka bio je jednostavno preveliki. Svako je hteo svakoga da čuje i to odmah. Pritom, od kada su uvedeni mobilni telefoni, ljudi sve manje znaju na kojim fiksnim brojevima nekoga mogu da nađu.

Mobilni telefoni nove generacije doneli su jedan novitet, mogućnost snimanja video-zapisa i fotografija sa lica mesta u trenutku događaja, ili neposredno nakon događaja. Prvi put su se ti snimci našli i na televiziji, a kvalitet je bio zadovoljavajući, s obzirom na uslove snimanja.

Konačno, napadi na London najverovatnije će uticati da se usvoji predlog da se svi zapisi o telefonskim razgovorima i sve elektronske poruke poslate unutar EU-a obavezno čuvaju godinu dana.