Imam vrlo podeljena osećanja kada je u pitanju aktiviranje 3G mobilne telefonije u Srbiji od strane MTS-a. S jedne strane to je sjajna vest, kao i svaka koja govori o uvođenju novih tehnologija u Srbiju. Istovremeno, ne mogu se oteti utisku da je lakše bilo instalirati nove bazne stanice nego ponuditi korisnicima dobar razlog da ih koriste. Ko je pratio razvoj 3G mreže u svetu primetiće da je tako bilo i u drugim zemljama kada je ovaj sistem uvođen. Da, ali to se tamo dešavalo između 2001. i 2003. i problem je bio u lošoj proceni šta je to što će korisnici najpre da prihvate. Na tim uglavnom lošim iskustvima moglo se štošta naučiti, pa da uvođenje 3G telefonije u Srbiju bude spektakularno. Ovako se čini da je najvažniji cilj bio da se pretekne konkurencija (Telenor), a ne da se ponudi nešto stvarno novo.

Prva 3G mreža puštena je u rad u Japanu pre šest godina i tada se verovalo da počinje era video-telefonije. Pokazalo se da je to bila loša prognoza, korisnici bi obavili nekoliko video-poziva iz čiste radoznalosti, da bi potom to odbacili kao nekomforan i neprijtan način komunikacije. Naredne godine 3G mreža stigla je u Evropu. U Britaniji su kao najatraktivniji sadržaj nuđeni snimci golova najnovijeg kola Premijer lige. Korisnici se nisu preterano primili i prošlo je više meseci pre nego što je broj onih koji koriste 3G postao ekonomski prihvatljiv.

Dodatni problem sa kojim su se suočile zemlje koje su prve startovale sa trećom generacijom mobilne telefonije bila je visoka cena i slaba rasprostranjenost mobilnih telefona koji su mogli da koriste 3G tehnologiju. Srbija je i tu u velikoj prednosti, samo u MTS-ovoj mreži je osamdeset hiljada takvih aparata, odnosno oko dva odsto (a možda i četiri, ako se kao broj korisnika uzme podatak sa slabo ažuriranog MTS-ovog sajta, rubrika "O mt:s"). To nije malo budući da nije realno očekivati da će znatno veći procenat pretplatnika koristiti 3G barem dok taj servis bitno ne pojeftini. Trenutno se 3G internet pristup nudi po ceni već postojećeg GPRS-a, a u slučaju MTS-a to je oko 50 dinara za svaki preneseni megabajt, odnosno pet para po kilobajtu. Ako se uzme u obzir da je propusnost mreže i do dva megabita u sekundi, bojim se i da napišem sumu koju biste teoretski mogli da potrošite za sat vremena neprekidno spuštajući neki sadržaj na telefon. U svetu je to rešeno primenom tarifnih paketa pa tako Vodafon nudi 1Gb za 65 evra mesečno plus 1,5 evro za svaki megabajt prekoračenja. Pokretni internet je svuda skup, a u Srbiji je papren!

Uprkos bilbordima i TV reklamama ne treba očekivati da 3G bude novi srpski mobilni hit, svakako ne u ovoj godini. Skupo je, i to sa sobom onda vuče i ostalo. Pre svega izostaće nove usluge koje bi nudile nezavisne firme, a Telekom sam ne može, bez obzira na to šta tamo mislili. Ipak, dugoročno gledano, internet pristup jeste budućnost mobilne telefonije te je lepo što je Srbija u to konačno zakoračila bez obzira na to koliko dugo će se zadržati u plićaku.