Građani Srbije ponovo su imali priliku da sastave radeničko/crkvene praznike, pa se 1. maj otegao, da izvinete, do Đurđevdana. Imali smo privid početka radnog procesa jer su četvrtak i petak bili formalno radni dani, ali je već u jutarnjim časovima bilo jasno da od ozbiljnog rada nema ništa.

Tako je valjda poslednjih godina nastala jedna neobična TV rubrika u informativnim emisijama koju bismo mogli nazvati – "pogodi kad će gužva".

Na kraju svakog od naših praznika znate da će urednici poslati one nesrećne novinare da džedže na naplatnim stanicama i graničnim prelazima. Nešto kao u "Povratku otpisanih" kada kod Ralje Kriger i Krsta Mišić iz tajne policije čekaju Prleta, Tihog i Paju u ministarskoj limuzini, a oni im pred nosom prođu na nemačkom triciklu! Oprem dobro.

Kakva je tek misterija nastala kada se ispostavilo da gužve nema i da saobraćaj teče bez većih zastoja. Onda je usledio moj omiljeni deo izveštaja u kojem se sa činjenica prelazi na spekulacije i hipoteze. Kao: možda su građani odlučili da krenu u poslednji čas, pa će svi da nagrnu kad padne mrak, valja kući na konak. Kao: lepo je vreme, pa šteta da se dave u asfaltu kad je ovako olistala i livada i šuma. Bilo je i ekonomskih hipoteza kako građani zbog nedostatka para nisu išli "preko grane" već su u lokalu, al onda bi makar na Ibarskoj nastala kolona. Da sam ja nešto na zadatku, pomislio bih da je u pitanju medveđi zagrljaj naše rođačke gostoljubivosti, jer neće te familija pustiti kući posle prazničnog ručka dok ne dočekate večeru. Argument za teoriju mi je famozni tviteraš Bora Drljača čiji zen tvit, al ovo zaista citiram: "ručao, čekam večeru…" opisuje to stanje blagoutrobija praznikom i vikendom u našim domovima.

Gužve, ipak, nije bilo iz prostog razloga što su proleteri i kapitalisti praznične dane spojili sa sledećim vikendom i naređali, mašala, skoro devet dana.

A moguće je da su svi želeli da vide kraj serije "Nemanjići" na RTS-u. Prema poslednjim vestima, doduše iz novina, nastavka serije neće biti, "zbog hejterskih komentara". Narod bi rekao: naljutio se pop na selo pa odseko sebi onu stvar. Nemojte da ste na kraj srca, eto, neće niko da kritikuje, ali ne posustajte, molim vas. Eto, bilo je mnogo korisnih stvari u seriji, ja mogu da potvrdim. Pošto mi mlađi sin sprema malu maturu, eto, vežbali smo za kombinovani test sve iz "Nemanjića". Prvo smo mogli da proverimo istoriju – sled u lozi, imena, godine i zadužbine, prepoznalo dete župana, pa posle sinove i kralja Stefana Prvovenčanog. Proverili smo i manastire, zadužbine Nemanjića – to se lepo videlo. Onda sam mu smišljao pitanja o primeni znanja ko na PISA testu. Kao: imamo volove koji vuku ćumur, a oni nose markice na ušima. Pronađi uljeza. Posle iz biologije – čemu služi čipovanje domaćih životinja. Isto tako – dok jašu junaci kraj polja kukuruza, šta tu ne valja? U TV Nemanjićima kukuruz je stigao u Srbiju pre otkrića Amerike. Lepo smo se propitali – dete učilo sa razumevanjem. To vam je kao kada se geografija uči preko Evrosonga. Ko je kome komšija – to mu dođe kao nema karta, a da ne govorim o aritmetici, sabiranju bodova napamet, bez digitrona. Valjaće mu u životu.

Kad smo kod Evrovizije, nadam se da ove godine nikom neće pasti na pamet da pokaže golo dupe na bini, osim ako je deo koreografije. Pojavio se neobičan spisak šta sve ne možete da unesete na ovo takmičenje; toliko je bizarno da se pitam kakve li su to frke izazvale loptice za golf ili seksualna pomagala!?

Tu dolazimo na teren slikovnice koja je em iz Hrvatske, em donosi priču o istopolnim roditeljima. Možda će ta slikovnica razdora biti razlog za rekonstrukciju Vlade jer se oko nje zakačila premijerka Ana Brnabić sa ministrom Nenadom Popovićem pošto po slikovnici "Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata". Šta je tu kod Ane sporno, jedno je biološki a drugo politički otac.

Tako je valjda i sa Nenadom, s tim što im je politički otac isti. Nema tu nikakve aluzije na seksualno opredeljenje, cela Vlada ima jednog istog tatu.

Možda je dodatna tenzija nastala zbog najavljenog radikalskog mitinga u Hrtkovcima, kojeg, naravno, nije bilo, ali meni ni danas nije jasno kome je ta slikovnica uopšte bila namenjena. Hrvata u Hrtkovcima skoro da i nema, a sumnjam da tamo imate istopolne brakove, koji još i usvajaju decu. Mislim da bi deci bilo teže objasniti šta je Šešelj nameravao da uradi tokom zabranjenog mitinga nego činjenicu da imate gej parove.

Na kraju – Čuvari tradicije, lep izborni predmet iz osnovne škole. Televizija Pink je omogućila deci da tokom prošlog vikenda uživo vide prenos sahrane oca jedne od učesnica Zadruge. Videla deca običaje, videla ožalošćenu porodicu i one babe što su pljuvale Slobu! Posle sam skapirao da se ipak nisu odrekle Miloševića, nego pljuju drugog Slobu, onog što se švaleriše u Zadruzi. Koliko sam razumeo, ipak je sanduk bio zatvoren, pa je Pink propustio priliku da prvi u ovom delu sveta uživo prenese sliku mrtvaka. Mogu slobodno da kažem da nema brige za našu omladinu, sve što će joj biti potrebno u životu – videće na našim TV kanalima!