Pitanje položaja Srpske pravoslavne crkve, odnosno Eparhije raško-prizrenske (ERP) na Kosovu, tema je o kojoj se u pregovorima Beograd-Priština ne govori mnogo, ali teško da bi i jedan dogovor bio prihvaćen, ako bi SPC bila oštro protiv njega.

Ubrzo nakon sastanka petorke sa Zapada i Aleksandra Vučića, iz Crkve su stigle reči da je poznat, jasan i nedvosmislen stav da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije i da je njegovo očuvanje u granicama Srbije ustavna obaveza i imperativ kako za Crkvu tako i za državu.

Radio Slobodna Evropa je objavio tekst francusko-nemačkog predloga o KiM navodeći da se u njemu predviđa i "formalizovanje statusa SPC na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.“

Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, smatra da se u tom predlogu radi više o načelnoj ideji, da je mnogo toga još otvoreno i da se očekuje od obe strane doprinesu konkretizaciji ovih pitanja.

"Po onome što je izjavila Vljosa Osmani, znamo da su o delu teksta koji se tiče prava SPC i prava srpske manjine, oni zatražili dodatna objašnjenja. Za Vladu Kosova to su alarmantne linije.“

Milica Rakić Andrić pretpostavlja da je francusko-nemački predlog, u ovom aspektu, sličan Vašingtonskom sporazumu, pa bi se Vlada Kosova pozvala da ispoštuje sopstvene odluke i odluke svojih sudova.

"Monaštvo SPC se često žali da nisu sve odredbe aneksa pet Ahtisarijevog plana, koji se odnosi na verske slobode, zaista inkorporirane u Zakon o verskim slobodama, pa se možda to vidi i kao dobra prilika da se Zakon izmeni amandmanima“, kaže Rakić Andrić.

Prema  njenim rečima, optimističniji scenario bi podrazumevao veću samoupravu u oblastima specijalnih zaštićenih zona, koje se nalaze uglavnom oko srpskih manastira, ali o tome se mnogo ne govori.

S druge strane, međunarodna zajednica nesumnjivo vidi položaj SPC kao bitnu temu o čemu svedoče susreti patrijarha Porfirija sa specijalnim izaslanikom britanskog premijera za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine Metjuom Palmerom i sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

U junu prošle godine, NVO Nova društvena inicijativa objavila je istraživanje "Nova jabuka razdora: SPC u dijalogu o normalizaciji“, čija je autorka Milica Rakić Andrić, a u kome se bavi verovatnoćom uključivanja pitanja statusa SPC u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prihvatljivošću različitih modela eventualnog učešća predstavnika Crkve i važnošću uključivanja Crkve za prihvatljivost sporazuma u srpskoj javnosti.

"Za širu zajednicu u Srbiji, ali posebno za srpsku zajednicu na Kosovu, važno je da SPC bude  deo sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji“, kaže Andrić Rakić.

"Eparhija raško-prizrenska ima jako uporište u zajednici i njen uticaj na to kako će se gledati na sporazum je velik“, dodaje ona.

U tom smislu, da bi sporazum bio prihvaćen u Srbiji, važno je da Crkva na neki način u njemu učestvuje. S druge strane, za kosovske vlasti je tako nešto teško prihvatljivo i ta je tema manje popularna čak i od formiranja ZSO.

"U tom slučaju bi bilo jakog otpora trenutne Vlade Kosova koja inače delegitimizuje zahteve srpske zajednice, govoreći ili da su to zahtevi zvaničnog Beograda ili da Rusija hoće tako da utiče na region. Uglavnom se nijedan od zahteva srpske zajednice ne prihvata.“

Na koji način se vidi moguće učestvovanje Crkve u pregovorima?

"Srpska zajednica bi htela da Crkva direktno učestvuje, tačnije da njeni predstavnici budu deo zvanične delegacije. Međutim, predstavnici ERP i oni bliski njima, smatraju da treba da se održi jasna razlika između crkvene i svetovne vlasti, što znači da oni ne bi hteli da budu u zvaničnoj delegaciji, već da imaju direktne kontakte sa tehničkim timom Miroslava Lajčeka.“

Treći vid bi podrazumevao neuključivanje Crkve u pregovore, što je prihvatljivo jednom delu albanske javnosti.

U zaključku pomenutog istraživanja se navodi: "Zvanični politički predstavnici Srba na Kosovu su više puta u bliskoj prošlosti viđeni kao nedorasli kriznim situacijama, neujedinjeni, nesamostalni ali i otuđeni od zajednice, zbog čega njihove garancije za eventualni sporazum ne nose dovoljno težine. Međutim reputacija SPC u kosovskoj javnosti može doprineti da ideja uključivanja njenih predstavnika u pregovore, na bilo koji način stvori novu nepremostivu prepreku u pregovorima (…) bez obzira na koji način SPC upotrebi svoj uticaj, radi se o akteru kog je nemoguće zaobići.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com