Drugo mišljenje: Brz povratak i dug oporavak

Vozio sam se jednom na zadnjem sedištu tuđeg auta sve do Minhena. Utrnula mi je zadnjica. A nisam patio od diskus hernije. Ne verujem, dakle, da je Tomica Milosavljević, dugovečni ministar zdravlja u mnogim vladama Srbije, to avanturističko putovanje preduzeo da bi nakon desetak sati vožnje dobio drugo lekarsko mišljenje, kako se sada tvrdi, već da je krenuo u Nemačku s jasnom namerom da se tamo operiše.

Naivno zvuči da su mu tek Nemci rekli: Her Milosavljević, opasno je da se vraćate kolima, lezite na operacioni sto. Tim pre što mu je operacija, kao hitna, bila preporučena i u Beogradu jer je došlo do pogoršanja stanja, i ne verujem da mu je Vasa Antunović, naš vodeći neurohirurg, preporučio da se vozi tamo i natrag radi "drugog mišljenja".

Ne bih mu osporio ljudsko pravo da odlučuje sam o svom zdravlju. Da ja, recimo, moram da se operišem od relativno banalne bolesti kao što je diskus hernija i da imam para, opredelio bih se ipak za Nemačku, pa ne vidim razlog što ne bi i Tomica Milosavljević kad već ima para da plati. Problem je u tome što je on ministar zdravlja, a ja nisam. S druge strane, da li to znači da ako Tomica Milosavljević nije smeo da se operiše u Nemačkoj, da bi ministar za dijasporu morao da živi u Čikagu?

I ministri su ljudi, mada se ponekad predstavljaju kao – nadljudi. Kad je svojevremeno Boža Đelić seo u Zastavinu "floridu", svi su ga optužili za demagogiju. Mogao je da kupi bolji auto strane proizvodnje. Kad se ministar odluči za zdravlje strane proizvodnje, svi ga napadnu. Narodu je teško ugoditi i sad padaju teške reči, a činjenice govore da je nemačko zdravstvo superiornije od našeg, efikasnije, odnosno delotvornije, a sama operacija manje invazivna, manje bolna i da je oporavak brži – radilo se o meni ili ministru Milosavljeviću.

Ministar se odlučio kako se odlučio. Vasa Antunović naknadno objašnjava: "Sazvan je konzilijum, potvrđena dijagnoza lumbalna diskus hernija i doneta odluka o operaciji. U međuvremenu, njemu su se obratili prijatelji, ja ih ne znam, ponudivši mu još jednu konsultaciju u Minhenu sa razmatranjem manje intervencije u odnosu na onu koju smo mi planirali, za šta tamo postoje tehnički uslovi koje mi nemamo. Potpuno je opravdano da se na to odlučio, jer svaki pacijent ima pravo da potraži i drugo mišljenje."

Ministar je putovao kolima do Minhena i zaključeno je da nije pametno da se vraća hiljadu kilometara kolima nazad kako ne bi došlo do uklještenja živca, već da se operacija odmah izvede.

"Milosavljević je sada dobro, ali je malo falilo da mu noga ostane trajno paralizovana. Pošto je ovde postojala dilema i različita mišljenja na koji način da se uradi operacija, naši lekari su mu savetovali da ode na dodatne konsultacije i pregled u Minhen. Kada je stigao tamo, lekari su ga pregledali i konstatovali da je neophodna hitna operacija u roku od 24 sata i da bi povratak u Beograd za njega mogao biti fatalan jer je kičmeni živac bio pred potpunim odumiranjem, što bi dovelo do trajne paralize. Zato je odmah operisan", rekao je za "Blic" ministar ekonomije Mlađan Dinkić i lider G17 plus, čiji je Milosavljević kadar.

Dakle, čisto ljudski ne vidim problem u tome što se Milosavljević opredelio za Nemce. Po meni, veći problem je sa ovima koji ga sada vade iz "moralne bule". Ko pacijentu stavljenom na listu za hiruršku salu preporučuje da kolima putuje hiljadu kilometara po drugo mišljenje i otkud Mlađanu Dinkiću ideja da su o samoj operaciji postojale ovde dileme i različita mišljenja? To je jednostavna operacija, u smislu lekarske rutine, a izvedeno ih je na stotine i stotine, samo što naši koriste nož, a Nemci laser. Jednako kao što je točak na "mercedesu" sigurnije zavrnut nego što su bili zavrnuti točkovi na "jugu".

To ne znači da je Milosavljević pokazao nepoverenje prema srpskom zdravstvu. Samo je pokazao više poverenja u nemačko. Kao što bi svako od nas, kad je u prilici, kupio pouzdaniju robu. Milosavljević je u razgovoru za "Politiku" poručio: "Zahvaljujući operaciji u Nemačkoj brzo se vraćam na posao."

Da mu ja radim marketing, savetovao bih mu da ne žuri.

Emotivno stanje B. Tadića: Predsednik probudio penzionere

Boris Tadić je gotovo polovinu svog polusatnog govora, na ovonedeljnoj Skupštini PUPS-a, posvetio kritici opozicije. Analitičari su, u prvi mah, ovakav nastup predsednika Tadića protumačili kao emotivan i ishitren. Kad se tlo malo smirilo, mediji i analitičari bliski Tadiću počeli su da tragaju za razlikama u suštinskom delu tog govora i vidljivo afektivnom stanju u kom je bio predsednik.

Osnovna je u toj vrsti političkih radova teza da je roba bila u redu a da je ambalaža bila loša. Samo je Milan Nikolić, sociolog i analitičar ovdašnjih prilika, odmah odgonetnuo ono što je bilo u Tadićevoj duši: "Mislim da je Tadić reagovao nervozno i ishitreno", rekao je Nikolić za "Danas". Sigurno je znao, tvrdi on, da je DS na izborima u Aranđelovcu osvojio čak šest odsto manje glasova nego stranka Tomislava Nikolića, a drugo, emotivno je bio potresen onim što je video na jugu Srbije.

Tamo se, inače, zadržao duže nego što je protokolom bilo predviđeno, pa je i Skupština PUPS-a počela sa četrdesetak minuta zakašnjenja.

Neki cinik bi pitao kako bi predsednik ubuduće govorio ako bi češće bio u Nišu i još južnije od Niša, a neko uplašen za političku stabilnost zemlje mogao bi da se pita o predsednikovim reakcijama ukoliko neka naredna pobeda Nikolića bude ubedljivija od ove u Aranđelovcu.

Lider najveće opozicione partije u Srbiji – SNS, Tomislav Nikolić, ocenio je da izjave predsednika Tadića vode zaoštravanju političkih odnosa.

"Svakako da je to njegova želja i mi ćemo biti razumni do mere do koje nas vlast ne bude fizički ugrozila ili ne ugrozi naša ljudska i politička prava, a onda ćemo odgovoriti predsedniku Srbije", rekao je Nikolić.

On smatra da bi predsednik Tadić trebalo konačno da kaže da li je šef države ili predsednik DS-a. "Sramota me je da imam predsednika Srbije koji mi preti da, iako se pošteno bavim politikom, nikada neću doći na vlast i neću da pobedim", naveo je lider naprednjaka.

Demokratska stranka Srbije uporedila je izlaganje predsednika Srbije sa govorom "komunističkih komesara", gorim od nastupa Slobodana Miloševića. "Tako se ni Slobodan Milošević nije ponašao devedesetih godina kako se sada ponaša demokratski predsednik Boris Tadić", kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu portparol DSS-a Petar Petković.

Portparol DS-a Jelena Trivan za "Danas" je rekla da su naknadna tumačenja govora Borisa Tadića zlonamerna, pre svega u delu gde se izražava nada da predsednik Srbije neće izvesti tenkove na ulice.

"Ako na takav način čitate izjave Tadića, onda, svakako, možete doći do zapanjujućih zaključaka. Međutim, to nije tako, i predsednik nije ništa rekao što građani Srbije već ne znaju. Ustavna obaveza predsednika države je da obezbedi stabilnost i prosperitet u zemlji", naglasila je Jelena Trivan, poslanica DS-a u Skupštini Srbije.

A šta je, između ostalog, predsednik rekao: Boris Tadić je kritikovao opoziciju i optužio je da zahtevima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora želi da destabilizuje zemlju. "Gospodo, neće moći, imaćemo izbore kada im dođe vreme. Vi želite, gospodo, društvo nestabilnosti, a mi društvo stabilnosti." Tadić je rekao da, pošto poznaje sve opozicione lidere, ne postoji ta energija koju nije spreman da da zemlji da bi sprečio da opozicione stranke dođu na vlast i "gurnu Srbiju u sunovrat, nove sukobe i nesporazume".

I još: "Juče slušam bivšeg premijera (Vojislava Koštunicu) koji kaže da narod traži promene. Ali, ja mu danas kažem da ne traži promene na gore i da se spusti na gore kao kada je on vodio vladu."

Tadić je još optužio opoziciju da želi da se okoristi o posledice ekonomske kataklizme koja je pogodila i Srbiju.

Ponudio bih nešto što možda deluje kao smirujući zaključak, mada nisam siguran da to nije dolivanje ulja na vatru: Kad opozicija nema jake karte u rukama, uvek se nađe neko da joj olakša igru.

Srpsko pitanje dana: Sevojno i Bor

Umalo je nedostajalo da u danu kada pišem ovaj tekst budem, kako se to rogobatno kaže, moderator tribine u Privrednoj komori Srbije pod naslovom "Uloga i mesto poslovnog čoveka u Srbiji". Tribina je naprasno i izgleda zauvek otkazana što bi mogao biti pokazatelj kakvo je mesto i uloga ljudi koji su najlakša meta svakog novinarskog pripravnika: pomeneš im milione i svi ti tapšu.

Kao što je otkazana tribina na koju sam pristao da odem i da je "moderiram", smatrajući da je ovo jedna važna politička, socijalna, pa i kulturna tema, tako je izgleda otkazan i nekakav, kakav-takav dogovor između srpske vlade, dela sindikata i grupe koja oličava krupni kapital. Ne mogu da se ne viđaju, to je tako evropski da povremeno sede zajedno, ali se iza leđa ogovaraju i sumnjiče uzajamno.

Pojavila se i ideja iz krugova bliskih vlasti da ih neki srpski Putin naknadno oporezuje kao što je ovaj svoje bivše magacionere koji su u međuvremenu kupili "Čelzi". Zvuči privlačno. Eto narodu još hleba bez motike. U međuvremenu niko nije adekvatno objasnio srpsko pitanje dana koje je postavio Zoran Drakulić, vlasnik "Ist pointa": kako to da su veće plate radnika u RTB-u Bor gde se ništa ne radi od plata radnika Valjaonice u Sevojnu koja radi punom parom i veliki je izvoznik?

Odgovor je jednostavan: oni su već oporezovani.