Kada je postalo jasno da to što neko zna sva slova ne znači i da je zaista pismen (iako to de facto jeste), smišljen je termin funkcionalna pismenost. To jest, sposobnost da se neki napisani tekst pročita sa razumevanjem. Poslednjih godina u celom svetu, pa i u Srbiji, operiše se terminom informatička pismenost koji bi trebalo da definiše osobu sposobnu da se koristi računarom. Šta to znači, teško je reći, ali nekakva najopštija definicija opisivala bi osobu sposobnu da uključi i isključi računar bez hardverskih i elektro šokova, a da u međuvremenu upotrebi neki od osnovnih kompjuterskih programa (iz Ofis paketa, recimo), pošalje poneki i-mejl i malo krstari internetom.

Međutim, upravo ovo poslednje iziskuje dodatnu kategoriju, nekakvu funkcionalnu informatičku pismenost, odnosno sposobnost da se internet sadržaji (u šta ulaze i i-mejl poruke) tumače sa razumevanjem. O čemu se, zapravo, radi?

U današnje vreme sva ozbiljna istraživanja počinju na internetu, odnosno na nekom od internet pretraživača. Bilo da se radi o istraživanju koje će rezultirati Nobelovom nagradom ili brucoškom seminarskom radu, tek dostupnost ogromne količine informacija prosto vas primorava da ih koristite. Problem je u tome što pretraživači ne prave razliku između kvalitetnih sadržaja i onih čija je vrednost krajnje sumnjiva, već ih ravnopravno ređaju jedne uz druge, po nekom internom kriterijumu. Funkcionalna pismenost istraživača u tom slučaju ogleda se u sposobnosti da među hiljadama ponuđenih sadržaja, na osnovu njihovog porekla, autorstva, starosti, adrese i sl. izaberu samo one koji će pozitivno doprineti njihovom radu.

Problem nikako nije trivijalan. U Americi se po tom pitanju već organizuju obuke i pripremaju testiranja, koja (osim klasifikovanja informacija sa interneta) obuhvataju proveru sposobnosti poput sortiranja elektronske pošte i upotrebe tabelarnih programa. Ako nekome poveravate posao koji uključuje upotrebu računara, onda želite da budete sigurni da će ga obavljati kako treba, što znači efikasno i bez stvaranja zabune. Po pisanju "Njujork tajmsa" stručnjaci u SAD smatraju da je njihov srednjoškolski sistem obrazovanja baziran na industrijskom društvu i da se tek u nekim tačkama dotiče sa informatičkim društvom. Zaključak je da se srednjoškolsko obrazovanje hitno mora prilagoditi XXI veku, a pomenuto testiranje poslužiće za sticanje uvida u trenutno stanje stvari. S tim da će za koju godinu verovatno postati obavezno. Ko želi da vidi demo verziju testa, naći će je na www.ets.org/ictliteracy.

Dugoročno gledano, informatičko opismenjavanje u zemljama poput Srbije, neće imati naročitog efekta ako ne bude i funkcionalno. Džaba učionica sa računarima po školama ako se u njima savladava unapređena daktilografija sa korespodencijom. Što se tiče procenjivanja pronađenih informacija, stvar je još gora. Najpre treba da ovladamo veštinom prepoznavanja kada se razni nadležni (uključujući i ministre prosvete) šale, a kad govore ozbiljno.