Neurednost, prljavština, zapuštenost, aljkavost; nedostatak svesti da red, čistoća i elementarna pristojnost uopšte postoje. Murdarluk se iz nekih razloga sasvim pogrešno smatra za mušku osobinu i to će vam potvrditi svaka majka više muške dece, ali i mnoge supruge. Američki nobelovac Apton Sinkler na jednom mestu opisuje skup trgovačkih putnika – sve murdar do murdara – puštenih s lanca, kako u nekom hotelu tresu pepeo s cigara po podu, bacaju opuške, loču otrovni prohibicijski viski: "U stvari, osećali su se kao mužjaci u jednom srećnom prirodnom stanju."

To je stereotip, predrasuda i nepravda. Znam, bogami, isto toliko murdaruša koliko i murdara i mogu da vam kažem da ako ima nešto gore od murdara – to je murdaruša. Kod kuće je zarozana, živi u neredu koji histerično pokušava da sredi kad dolaze gosti, posuđe joj je vazda masno, ako ne i lepljivo, prašinu briše samo tamo gde postoji opasnost da pakosna gošća pređe diskretno prstom i već razumete. Čim gosti odu, murdarluk se vraća na svoje i tu pomoći nema. Na stolicama red veša, red knjiga, rasparene čarape-sirotice, red sendviča; pod krevetom fosilizirani ostaci sendviča, gomila ljuski od kikirikija i papirića od bombona. Frižider joj je san mikrobiologa, fungologa (onih koji se bave gljivama i buđi) i farmakologa; dr Fleming bi bio presrećan. Prateći miomirisi podrazumevaju se. Kad izađe iz viklera, iz umašćenog šlafroka i iz ofucanih papuča i eventualno se i okupa, murdaruša će izvan kuće možda i prevariti naivnog muškarca. Ako je i on murdar – sve će biti u redu i ako ga dovede kući: neće primetiti ništa čudno.

Murdar se od murdaruše ne razlikuje, osim po određenim muškim specifičnostima. Gaće, na primer (bolje da ne ulazimo u detalje); čarape koje se peru tek kad se zalepe o zid prilikom probnog bacanja; dekorativni crni rub oko kade; prljavi veš koncentrisan na bezoblične gomile; aglomeracije različitih predmeta na neočekivanim mestima: procurele baterije, raspareni pretvarači i punjači, haotična žičurija pomešana sa različitom municijom, upropašćenim mini-kasetama, grickalicama za nokte, nepoznatim rasutim pilulama, ostalim farmaceutskim proizvodima i ostalom kramom (srpski: furdom) koja niti je od koristi, niti će ikada biti, ali murdaru na pamet ne pada da to pobaca i napravi neki red. Dvaput sam pokušao da barem alat i elektroniku dovedem u red kod jednog dragog prijatelja: razdvojim, sredim, ostavim po strani šta je za bacanje; ne – on je sve vratio na istu gomilu. Posle sam odustao. Murdarluk je – kod muškaraca i kod žena podjednako – pojava endemska, nagonska i sledstveno neuništiva.

Kako nastaju murdari/uše (poštujmo rodnu korektnost!)?

Nažalost, o tome nema literature. Razni su doktorirali na najblesavijim temama, ali se svakodnevnih stvari naučnici očigledno klone. U konzultacijama sam čuo razna mišljenja: jedni murdarluk vezuju sa "boemštinom", da ne kažemo "umetničkim sklonostima"; zašto bi pjesnik mislio na tuširanje i čistu košulju ili čarape (mada ih ima i takvih, onih "cerebralnih")? A zašto su slikari uredni, mada se po pogledu na atelje to ne bi reklo? Slikari moraju da paze na četkice, terpentin i ostale detalje, inače su u neprilici. To kad se stvrdne i zapeče… A četkice skupe! To "boemsko" tumačenje nešto mi se ne čini verovatnim. Pre bih rekao da su murdari/uše skloniji poeziji od urednih ljudi.

Druga, meni nekako uverljivija, teorija kaže da je sve to iz porodice. Murdaruša će odgojiti kćer-murdarušu i sina-murdara u najvećem broju slučajeva. Znam iz iskustva, to za kćeri: jedna rana bivša žena bila je taj slučaj, pak je i naša zajednička kćer ista. Znam takođe herojske majke više sinova koje su ih vaspitale u čiste i uredne mlade ljude; nije bilo lako, ali – uspelo je. Svaka čast. Dakle, porodično vaspitanje, dernjava svakoga dana: daj čarape u pranje, menjaj gaće, vidi kakva ti je košulja, farmerke u veš-mašinu, svinjo; i patike, šta me gledaš, prljavi hipiku! Stvar upornosti, ukratko.

Onda dolazi brak ili već tako neki oblik zajedničkog života muškarca i žene u raznim kombinacijama. Kod gejeva, koliko znam, nema problema: teže da budu uredni; za gejke ne znam, ali slutim da je slično. Heteroseksualni parovi, pak, umeju da se nađu u problemu. Murdara će uredna čistunica i redušica doterati u red, bez brige: zvocanje je opako oružje, na samoj ivici Haške konvencije iz 1899. Osim toga, žene – kakve su već slabe na svoje mužjake – daće požrtvovani primer brige. Uredan i čist muškarac, s druge strane, teško da će moći da prevaspita svoju voljenu murdarušu; plašim se da to nije viđeno u istoriji. Obično je ostavi i nađe drugu, ali to je druga priča.