Verovali ili ne, na javnom konkursu za naučnoistraživački projekt, tri stotine hiljada dinara javnijeh para od grada Novog Sada – dakle, od vas i od mene – dobilo je nešto što se zove, pazi sad: Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualnog opredeljenja i prava radnika "Negovanje tradicije". Otkud li radnici u ovoj papazjaniji, i moraju li i oni da budu heteroseksualni? Da, ne rekoh vam da se radilo o konkursu za ekološke projekte, a CZRPHMIPRNT je dobio kintu za nešto što će se zvati "Ekologija i fotografija".

Pa dobro, ta zakonitost je odavno uočena, samo se povremeno iznova potvrđuje: Novi Sad je ogledna laboratorija za sve političke jurodivce i ludake. Što tamo prođe – proći će i drugde. Što drugde ne prođe, nema veze – proći će u Novom Sadu. A pašće i neka kinta… Kako god, kada je ono prošle godine Srbija zbacila jaram nenarodnog demokratskog režima i priklonila se emancipatorskoj misli drugova Webera i Konstantinovića (da proste obojica), opet se Novi Sad nekako Naročito Istakao, makar i time što su misaono ekscentrični (eks)"Dverovci" em ušli u vlast, em dobili ni manje ni više nego resor kulture, tako da je određena vrsta, hm, iščašenosti kao kulturalnog mejnstrima legitimizovana baš ni manje ni više nego u "srpskoj Atinici". Uzgred, baš na NS primeru mi se razjasnilo koja je prava svrha "Dverova" (a bogme i DSS-ovaca, naročito vojvođanskih) u Novom srpskom poretku: oni su tu zato da "naprednjački kadar" pored njih nekako izgleda gotovo pa sasvim… regularno, ako razumete šta hoću da kažem.

No, vratimo se mi onom Centru… Kako čoveku – štaviše, Grupi Građana – uopšte padne na pamet da osnuje tako nešto, a da nije u pitanju puko kafansko zavitlavanje?! Naravno, još je mnogo relevantnije ovo: kako neko može Tome Nečemu da upumpava javne pare i pravi nas sve na budale?! Ipak, mene me najviše zanima to samoodređenje ove grupe građana, da vidimo kuda će nas to odvesti… I zato, dosta je bilo ove kolumnističke zajebancije, vreme je za istraživačko (gonzo) novinarstvo!

Dakle, kakav je to Centar za unapređenje prava heteroseksualnih muškaraca (HM)? Je l’ to znači da su prava HM nečim ugrožena, da im neko, sakloni bože, zabranjuje da budu heteroseksualci? Ako da – kako? Prisilno ih odvaja od žena i zatvara ih u gej klubove gde ih bludno obrađuju neki obdareni momci? Ako ne to – šta onda? Ili ovi Udruženi HM smatraju da su im prava ugrožena samim tim što postoje i neki drugačiji M (a bogme i Ž)?! No, još zanimljivije mi je ovo: kakvi su to uopšte "muškarci heteroseksualnog opredeljenja"? Evo, recimo, ja sam muškarac, nadam se da ćemo se oko toga složiti. Međutim, ne bih se odvažio reći da sam "heteroseksualnog opredeljenja"; ne bih, takođe, rekao ni da sam "homoseksualnog opredeljenja", a ni biseksualnog. Kako sad to? Pa, lepo: "opredeljenje" je nešto za šta se svesno i namerno odlučujete, imajući izbor između više načelno ravnopravnih opcija. Ono, kao u samoposluzi: hoću ajvar, neću majonez. Nevolja je u tome što u ljudskoj seksualnosti to uopšte tako ne funkcioniše. Nego kako? Pa, evo ovako (fini građani neka ovde zapuše uši, biće "vulgarno", ju, ju!): još u mladosti ranoj ćeš primetiti da ti se Ona Stvar načelno diže ili na devojčice, ili na dečake. Mislim, nije da si ti izabrao bilo jedno bilo drugo, ti se tu na "svesnoj" ravni ne pitaš ništa, to je odlučeno mimo tebe: radi se naprosto o tvojoj nebiranoj sklonosti, protiv koje ne možeš ništa, koja god da je. Recimo, Ovaj Moj ima takvu narav da baš voli da se diže na ženski svet, i to mene eto čini "heteroseksualcem", ali ne zato što sam se ja tako opredelio, nego zato što tome naprosto tako jeste. Da je bilo drukčije, ja tu opet ne bih mogao ništa, osim da ga/se prihvatim. Ovako, tete su mi mnogo lepše od čika, ali ne bih rekao da za to imam nekih izrazitih zasluga. No, pravi twist u ovoj priči je onaj apendiks, to da se famozni Centar zove "Negovanje tradicije". Ko biva, ti Udruženi HM su (za razliku od onih drugih, zna se kojih) samima sobom štovaoci & nastavljači "tradicionalnih vrednosti", među koje valjda spada i heteroseksualnost kao norma. Međutim, ta priča je trula i šuplja sa svih strana. Niko nije, jebiga, "heteroseksualni muškarac" zato što je tvrdo odlučan da poštuje ove ili one Tradicionalne Vrednosti, nego naprosto zato što ga žene uzbuđuju na jedan način na koji ga muškarci, eto, ne uzbuđuju. Nema tu ni tradicije ni antitradicije – čist nagon! Jurne krvca i Gore i Dole! Groteskno preozbiljno shvatajući zatečeni heteronormativni ideal te sebe u njemu, kao da su lično izmislili seks između polova, Udruženi HM zapravo izazivaju prilično sumnje… Naime, za razliku od nas sasvim običnih i spontanih heteroseksualnih muškaraca (ili žena), ovi Udruženi na kraju deluju kao da su stvarno HM po opredeljenju, što znači da su u svoju heteroseksualnost uložili izvestan napor, možda čak i sa neizvesnim ishodom, a sve zato što su olako poverovali da time neguju nekakvu tradiciju… Tako je to uvek sa patrijarhalnim umom: ne postoji način da zine, a da se ne obruka. Zato što ne zna i neće da zna ništa o drugome, na kraju se ispostavlja da ni sebe samog uopšte ne razume, i da najviše bulazni baš onda kad velevažno trtlja o sopstvenim "opredeljenjima". I sve bi to još i bilo šala-komika i rke-koke da mi to blesavljenje ne honorišemo…