Srbija ovaj Svetski dan izbeglica dočekuje sa 4412 izbeglica u kampovima, a procene organizacije Klikaktiv sa terena su da oko 3000 njih spava u šumama i napuštenim objektima na severnim granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Iako se Balkanska ruta smatra “zatvorenom”, organizacije na terenu svakodnevno beleže dolazak novih izbeglica kao i veliki broj pokušaja ulaska u države EU iz Srbije. Dok svet gleda u ratne užase koji se odigravaju u Ukrajini, veliki broj izbeglica u našoj zemlji ostaje nevidljiv za pravni sistem, sistem socijalne zaštite kao i za širu javnost.

Tim Klikaktiva koji pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć izbeglicama na severnim granicama, svakodnevno od svojih korisnika prikuplja svedočenja koja govore o različitim rizicima sa kojima se izbeglice u Srbiji suočavaju: fizičkim i psihičkim nasiljem od strane policije Hrvatske, Mađarske i Rumunije, izolacijom i diskriminacijom od strane lokalnog stanovništva, lažnim vestima koje produkuju i dele desničarske grupe i mediji.

Na današnji dan izbeglica želimo posebno da skrenemo pažnju na to da 70 odsto izbeglica u Srbiji trenutno dolazi iz Avganistana i Sirije, država koje su i dalje zahvaćene oružanim sukobima, stalnim nestašicama hrane i nasiljem nad ženama i devojčicama. Ipak, ljudi koji beže od ovih katastrofa “u potrazi za sigurnim utočištem”, kako se definiše termin izbeglištva, u srpskoj javnosti najčešće bivaju obeleženi kao “ilegalni migranti”. Ovaj termin ne samo da ne odgovara realnom stanju stvari na terenu, već se njime višestruko deprivilegovani ljudi stavljaju u još teži položaj od onog u kojem se već nalaze.

Gotovo sve izbeglice sa kojima smo razgovarali na granicama posebno ističu surovost mađarske policije koja u nasilnim akcijama na granici Srbije i Mađarske redovno koristi pendreke i pse istrenirane da grizu ljude. Tim akcijama, prema navodima korisnika usluga Klikaktiva, ponekad prisustvuju i pripadnici policije Austrije i Češke.

Privremeni bed&breakfast smeštaj

Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene.

Ovogodišnji Svetski dan izbeglica Evropa dočekuje prebrojavajući ukrajinske izbeglice, a Info park i Srbija beleže rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja – Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija. Na putu kroz Srbiju oni nemaju nikakvu suštinsku podršku i pomoć.

Kao i svake godine, Info park se pridružuje hiljadama organizacija i zajednica širom sveta u obeležavanju Svetskog dana izbeglica. Ove godine, fokus rada je sa osnovnih ljudskih prava proširen na ekonomska i socijalna prava koja su ljudima u pokretu uskraćena, pre svega kroz sistem upućivanja u kome niko nije odgovoran.

"Nije poenta da se ljudima omogući smeštaj do koga onda teško mogu da dođu i da onda budu prepušteni sami sebi. Već sedam godina slušamo prepričane britanske fraze kako Srbija ne treba da postane parking za izbeglice, ali umesto toga ona je postala privremeni bed&breakfast smeštaj u koji izbeglice i migranti uđu, zastanu, odmore se, prenoće, samoposluže i – nastave put čim ovladaju logistikom daljeg prelaska granica. Upornim višegodišnjim opstrukcijama obesmišljen je azilni postupak, limitiran pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zaposlenju, svim pravima iz korpusa ekonomskih i socijalnih koja na papiru jamči Republika Srbija“, izjavio je direktor Info parka Gordan Paunović.

Medicinski problemi

Iz tog razloga Info park posebno u pograničnim područijima Srbije sprovodi projekat zaštite izbeglica koje borave van sistema, a putem koga se prati ugrožavanje njihovih ekonomskih i socijalnih prava u celokupnom sistemu upravljanja migracijama. Najviše zabrinjavaju životno ugrožavajući medicinski problemi sa kojima se ta organizacija susrela tokom poslednjih meseci, kao što su žena sa gangrenom, mladić sa potresom mozga, deca sa dodatnim potrebama, hronične bolesti, poremećaji mentalnog zdravlja itd.

U svetu se trenutno ima oko 100 miliona izbeglica i raseljenih ljudi, dok u Srbiji zvanično u prihvatnim centrima boravi oko 4,500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, trećina iz Avganistana. Preostalih više hiljada na proputovanju boravi u pograničnim područjima, van sistema zaštite i zbrinjavanja, u neuslovnom i nehigijenskom smeštaju koji je samo ponavljanje jedne te iste priče koju gledamo od 2016. naovamo – od baraka iza železničke stanice u Beogradu do napuštenih salaša u Vojvodini. Broj nasilnih pushbackova je veći nego ikada a lanac tog sistemskog nasilja se kao padajuće domine spušta od Evrope do naših granica, pa i dalje.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com