Pre nekih šest meseci u gradu u unutrašnjosti, neka to, ka’ u pesmi, bude Valjevo, završen je most preko reke Kolubare. S mostom je, tehnički, sve u redu. Dugačak 70, širok 6,5 metara, košt’o neki’ 500.000 evra, preko "Puteva Srbije" dobijenih iz kredita Evropske investicione banke. S mostom je, vele, i "logistički", sve u redu, slepu ulicu Norveških interniraca na periferiji grada – u kojoj je, što je izgleda najviše u redu, sedište građevinske firme "Ingrap-omni", koja dobija na tenderima Sve radove na infrastrukturi u Valjevu i sve šire i sve dalje – izvodi preko reke. Pa kad je tako, šta ne valja sa mostom, ne valja što novi most od 500.000 evra ne vodi nigde, ide pravo u livadu, dalje puta od mosta nema. A puta nema vele zato što nije otkupljena zemlja kud treba ide put, pa vlasnik parcele, kad je video da mu nik’o most do livade, zacepio cenu.

Šta još ne valja kod ovaj most koji ne vodi nigde, ne valja što taj most nije nikome potreban do firmi "Ingrap-omni". Pride i jošte ne valja što u Valjevu ništa ne valja, pa bacanje državnih, pa još iz kredita, para na privatan most mu dođe kao fora, kao kec na opštu bedu i zaostalost grada.

Na otvoreno ruganje građanima izlaze i nedavni izbori za predsednika i članove Gradskog odbora Demokratske stranke, neka opet bude ka’ u pesmi, Valjeva. Na internim izborima, kao jedini kandidat, što je vele bio Jedinstven stav članstva, za predsednika izabran dosadašnji predsednik, Milovan što ga zovu Mića Marković, generalni direktor Železnica Srbije. Javljeno da je to demokrati Mići Šesti uzastopni mandat. Izabran i taj Gradski odbor, u kome rođeni suprug sa rođenu suprugu, i još najrođenijih, koji odreda na javne funkcije za narodne pare. Umal’ da izostane, u taj Gradski odbor, i inokosno žensko koje otišlo za Beograd, i koje dokazalo, i dokazuje, sve svoje demokratske kapacitete tako što redovno prisustvuje na sve Naše proslave i okupljanja od Poćute do Prćilovice i nazad. To inokosno žensko sad rukovodi u neku Republičku stambenu agenciju, angažovano i u Republičkoj izbornoj komisiji, preko televiziju javljeno da za to prvo rukovođenje ima 367.000 dinara mesečno.

A tog visokoplaćenog rukovođenja, koje je posledica takoreći internog zajebavanja na internim partijskim izborima u kojima se dobija Šesti uzastopni mandat, ima kol’ko ‘oćeš i u svakom mestu. I ne biraju se ‘vako samo demokrate braćo i sestre. Oni su se već izabrali, ili će se izabrati, i, na žalost, izbori za Narodnu Skupštine im izgleda samo služe da legalizuju i legitimizuju Svoje Šest mandata izbore. Svaki državni, gradski, opštinski "stručnjak" se prvo overio, ili je bar odobren, takvim šestomandatskim partijskim izborima. Svak u svojoj sredini zna ko su ti ljudi, kakvi su im kvaliteti, i kako su došli do državnog posla i državne plate. Ako ne svi, bar neko zna Onu što intimna sa neki’ Šest mandata i koja sad rukovodi sa nekom PR službom, onu koja od svi kapaciteta najbolje i diskretno nosi svoje dupe, i čerez ti kapaciteti odlično potpisiva naloge, onoga što bez portfelja zadužen za sve, onoga što ne zna ni tri unakrst, ali zna za koga da glasa na internim partijskim izborima…

Šta pesnik ‘teo kaže, ajde, s neba pa u rebra, pesnik ‘teo kaže, idu izbori, braćo i sestre. ‘Teo kaže da se govori i o tom aktivnom bojkotu, i Belim, neki vele Nevažećim listićima. Kao što se zna predsednik Tadić rek’o da inicijativa o nevažećim listićima ne vodi nikuda, da to neodgovorno, Prva usna DS po blogovima vapi da Srbija vapi za kontinuitetom, nezavisni analitičari nezavisno zaključuju da to modni talas… ima glasova da nevažeći listići idu na ruku Onima što su grđi od najgrđi’…

Neka bude sve tako, ali, vanparlamentarno se pojavila ideja o tim Belim glasovima, kao potencijalnom glasu upozorenja da ‘vako više ne može.

Pravo govoreći svima onima koji su van tije Internih partijskih izbora svega dosta, i legitimno je da čovek izađe na te izbore i pismeno kaže da nije Ni za Koga. Ne košta, a efikasno. Šta će sa tim bude, sa ti nevažeći listići, da ne budem nepristojan, ne znam. Može bude šta ‘oće, može da zahvaljujući tome pobede Grđi od najgrđi’, može se vlast lecne, može se ne lecne, može to bude neki kapital za neku budućnost. Znam samo da time što ću da glasam nevažećim listićem nisam neodgovoran, bar prema sebi, neću da moj glas bude glas za Kontinuitet igranke Šestomandatnih internih partijskih izbora iz kojih proizilaze male i velike privilegije za razni bašibozuk.

Opet pravo govoreći, teško da će iz ideje o Nevažećim listićima, bar u skorije vreme, izaći neka organizacija koja bi participirala u Ovoj demokratiji. Već su se, na društvenim mrežama, pojavile grupe koje okupljaju pristalice nevažećih listića. I tu, u tim grupama, ko u Stvarnom životu, sve sam šiljokuran, nadobudni bolid i gologlava baba…

Dakle, ništa ni od ovog posla braćo i sestre, bar zajednički nastup kad je u pitanju, svaki bandoglavac i svaka šuša ima ‘oće bude Glavni, i toga će tek da bude, krupnije mutivode će tek da se pojave. Nije za džaba Branko Ćopić rek’o, dobro je rek’o – Znam ja nas, jebo ti nas. Zato će i otpor nevažećim glasanjem pre svega biti individualni čin, koje će tu Poezije biti braćo i sestre, to bi Zavod za udžbenike treb’o na neviđeno uvrsti u izdavački plan. Ako ništa, zbog Poezije bi to trebalo i podržati. Jer, na kraju će sve izađe na isto, što kažu, Glaso, ne glaso, u Ovakvoj demokratiji si nadglasan. Zato, Napred, Plavi. Ovo zadovoljstvo ćete mi uskratiti jedino ako me izbrišete iz biračkog spiska.