To je već postalo opšte mesto. Koju god noviju autobiografiju nekog uspešnog čoveka da čitate, savete lajfkouča, popularnih psihijatara, svi će vam uglas poručivati jedno: mobilnom telefonu nije mesto u spavaćoj sobi, bez obzira na okolnosti.

Nekoliko je razloga, počev od fizičkih. Mobilni telefon, čak i kada je utišan, vibrira, odnosno prima i šalje signale koje naš mozak registruje, naročito u snu. Ako pred spavanje proverite poruke, mejlove ili zanimljivosti na društvenim medijima, pravdajući se kako morate biti "u toku", uneli ste u sebe uznemirujuću količinu "plave svetlosti" koja zrači iz ekrana. Ukratko rečeno, radi se o svetlosti koja nosi dosta energije i deluje rđavo na naš mozak, blokira hormon melatonin neophodan za uspavljivanje. Umesto da mozak pripremimo za spavanje koje je neophodno za obnavljanje moždanih ćelija, mi ga razdražujemo na šta nam on uzvraća lošim snom, glavoboljom i neraspoloženjem. Što najčešće ne povezujemo sa mobilnim telefonom ili kompjuterskim ekranom, već pripisujemo "stresu".

Drugi problem su poruke koje tokom noći neumorno stižu, jer naši prijatelji ne idu na spavanje kada i mi.Telefoni su programirani da "osete" blizinu vlasnika, odnosno ljudskog bića (kamera i mikrofon registruju pokrete, odnosno prevrtanje u krevetu), a ako je čovek blizu, onda ga, je l’ da, treba obavestiti da je poruka stigla, moguće je veoma važna. Mozak u snu registruje taj signal i budi se jer zna kako reagujemo kada nam stigne poruka. Baš kao što nas budi alarm ili poziv u nedoba.

Kad smo već kod alarma, mnogima je to opravdanje da telefon drže blizu jastuka. Lakonski savet je da kupe običan budilnik. Oni elektronski mogu se naći već za 500 dinara, a vrlo su pouzdani i ne daju nikakav zvuk od sebe, ako vam je problem kuckanje sata.

I tu sada dolazimo do ključnog problema. Mnogima od nas telefon je najpouzdaniji savetnik, sekretar, posilni, sredstvo za komunikaciju sa svetom, kojem smo delegirali većinu svojih obaveza, očekujući da nas opominje, pa i da ponešto sam reši. Recimo, da čestita rođendane, kako naiđu, prigodnom porukom. Normalno je onda da telefonu poverimo i brigu o tome kada ležemo a kada bi da se probudimo jer smo naučili da ga programiramo i uvek nam je pri ruci. Odustajanje od telefona predstavlja prilično odstupajne od životne rutine, što nije jednostavno. I to zna svako ko se zarekao da će držati dijetu ili ostaviti cigarete, sve u korist svog zdravlja.

Sada dolazimo do najgoreg. Ako ste se prepustili telefonu, a imate decu, ona vas verovatno kopiraju i spavaju s telefonom, nekad bukvalno. Što je u njihovom slučaju još gore, jer se njihov mozak još razvija, a razvijaju se i krajnje negativne osobine poput hroničnog odsustva pažnje. Pokušaj da ih prevaspitate biće neuspešan ukoliko prethodno ne prevaspitate sebe. A za sebe i svoj telefon uvek imate jaka opravdanja. Jer poslovni prijatelji i kolege smatraju da su vas o nečemu pravovremeno obavestili kada vam pošalju poruku u pola noći, i potpuno im je neshvatljivo da neko ne uzima telefon u ruke posle, recimo, devet uveče.

Da ne pričamo o uticaju na bračni život kome je spavaća soba poslednja oaza kada sve drugo presuši. Društveni mediji puni su anegdota o tome kako mobilni telefon to ume da upropasti.

Sve su ovo mudri saveti u jednom pravcu. Izbacite telefon iz spavaće sobe! Hoću, majke mi, evo od sutra.