Nemačka javnost nedavno je saznala da je Bundesver u tako rđavom stanju, da mu osim helikoptera i tenkova nedostaje i banalnih stvari poput pancirnih prsluka i toplog donjeg veša. Ovo potonje – dakle gaće – ispostavlja se kao poseban problem jer nemačka vojska, prema planovima NATO-a, treba da pošalje još 15.000 pešadinaca mahom na istok Evrope i Baltik da bi se ojačala odbrana od ruske pretnje.

Nemci imaju izvesnih istorijskih iskustava sa ratovanjem protiv Rusa bez odgovarajućih dugačkih gaća. Sa druge strane, ovih dana im preti nešto sa čime nemaju iskustva – da im Rusija sasvim obustavi dotok gasa.

Redovni i politički remont

U ponedeljak (11. jul) počeli su redovni letnji radovi na održavanju Severnog toka 1, gasovoda koji podno Baltika direktno spaja Rusiju i Nemačku, kao tradicionalno najvećeg dobavljača i najbolju mušteriju. Od ministara do vodećih pera nemačke štampe, svi se pitaju – da li će redovni radovi prerasti u političke radove? To jest, da li će Kremlj, pod nekakvim tehničkim izgovorima, uvesti tihi embargo na gas?

Ta strahovanja u Moskvi odbacuju, kažu, svakog časa sa servisa iz Kanade treba da se vrati jedna Simensova turbina, pa će gasa biti čak i više. A opet, ne bi bio prvi put da Vladimir Vladimirovič Putin koristi energente kao oružje.

Upaljeni crveni alarmi

Kako bilo, u Nemačkoj su upaljeni crveni alarmi. "Zima dolazi“, kao da odasvud bruji moto čuvene serije "Igra prestola“, pa bi zemlju trebalo spremiti za navalu belih hodača.

Veliki planovi uključuju nabavku više gasa iz Norveške, tečni gas iz Katara, ali to je sve na dugom štapu. Brzinski se vraća uglju za proizvodnju struje, kako bi se gas pričuvao za grejanje i toplu vodu jer ga koristi skoro polovina domaćinstava.

Vlada socijaldemokrate Olafa Šolca, te Zelenih i Liberala, tako je prinela ambiciozne planove o zaštiti klime na žrtveni oltar sankcija Rusiji.

Ali, čak ni to ne bi bilo dovoljno ako bi Putin zavrnuo ventil. Jer, udeo ruskog gasa i dalje je oko 35 odsto (pre ruske invazije na Ukrajinu bio je čak 55 odsto) pa narodu izgleda nema druge nego da štedi ili da na štednju bude primoran.

Kratko i mlako tuširanje

Kome nije jasna najava dobavljača gasa da će ovaj energent biti dva do tri puta skuplji, njemu u pomoć priskače ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) savetom da se kraće i hladnije tušira. "U životu se nisam tuširao punih pet minuta. Tuširam se brzo“, otvorio je Habek pučanstvu vrata svoje tuš-kabine u jednom razgovoru za "Špigel“.

Tabloid "Bild“ se odao istraživačkom novinarstvu, utvrdivši da se dve trećine Nemaca tušira svakodnevno, u proseku od osam do dvanaest minuta. I još se tabloid raspitao kod nekolicine političara, između ostalog kod starog liberalnog vuka Volfganga Kubickog (70) koji im je rekao: "Robert Habek može slobodno da se tušira kratko, koliko god misli da je ispravno. Ja svakako ne gledam na sat kad sam pod tušem. Tuširam se dok se ne istuširam“, rekao je on.

Štednja je već počela

Niz lokalnih samouprava najavilo je da će možda biti ograničenja temperature u stanovima. Potez je već povukao koncern "Vonovia“ koji u Nemačkoj drži pola miliona stanova i izdaje ih pod kiriju. Kod njih će noću maksimalna temperatura biti najviše 17 stepeni, dnevna temperatura i topla voda ostaju po volji stanara.

"Ako Nemačkoj bude zavrnut gas, privatna domaćinstva spadaju u posebno zaštićene mušterije – kod njih bi se tek na kraju uvodile restrikcije“, pojasnili su iz nemačke Konferencije gradova za agenciju dpa. Kažu, lokalne samouprave gledaju već da štede, recimo tako što isključuju toplu vodu u administrativnim zgradama ili gase klima-uređaje.

Potencijalni gubitak od 200 milijardi evra

Utoliko se više plaše u privredi, koja bi prva ostala bez gasa. To bi najžešće pogodilo hemijsku industriju, treću najveću izvoznu granu posle automobila i mašina. Hemijski koncerni troše petnaest odsto gasa koji se dopremi u Nemačku. Na berzi se pribojavaju gubitaka od čak dvesta milijardi evra za nemačku ekonomiju.

Dok se komentatori štampe spore koliko ekonomski rat sa Rusijom uopšte ima smisla, građani već osećaju da im se tanje džepovi zbog opšte inflacije kakve nije bilo četiri decenije.

Prošle sedmice je anketa javnog servisa "Dojčlandtrend“ pokazala da opada podrška sankcijama, posebno ako se pitanje postavi hipotetički. Tako svega 57 odsto ljudi podržava sankcije ukoliko to vodi poskupljenju energenata i troškova života.

Značajan pad blagostanja

Najveći broj analitičara veruje da Putin ipak neće otići tako daleko. Putin je, kažu, poput šahiste koji zna da ne može da odigra najveći adut već sada. Snabdevanje gasom je njegova najbitnija poluga.

Ali, u jednom komentaru radija "Dojčlandfunk“ iznosi se pesimistična procena: "Može se predvideti da će država morati da izdvoji mnogo novca da bi zaštitila građane i preduzeća od poremećaja na tržištu gasa. Ali ne bi trebalo gajiti iluzije: energetsku krizu će Nemačka platiti značajnim padom blagostanja – čak i ako bi se Putin na kraju odlučio da ne zavrne gasni ventil.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com