Vanredne situacije su, po definiciji, omiljena televizijska tema. Imate objektivan problem, poput zagađenja vazduha, ili pojavu korona virusa i nedugo zatim kreće dramatika, senzacionalizam, dnevna politika, sloboda medija, ukratko sve aktuelne probleme jednog društva možemo prepoznati u ovakvoj situaciji.

Pogledajmo, dakle, šta se to sve krije u ovoj magli.

Na početku zime, vlast je upadljivo ignorisala problem zagađenja, iako je on zahvaljujući internetu postao hit tema. Građani su samostalno počeli da se informišu o kvalitetu vazduha, pa je sve teže bilo sakriti činjenicu da naša industrija svoj rast naplaćuje zagađenjem. Ova dilema nije od juče, primer je Kina, koja je svoj ekonomski bum platila strahovitim zagađenjem. Tek kada postanemo bogatiji, imaćemo luksuz da štitimo životnu okolinu, ili da prestanemo da promovišemo domaću radnu snagu kao kvalifikovanu i jeftinu. Ovo je, naravno, veštačka dihotomija koju siromašnim tržištima nameće svaki kapital i svaki investitor.

Međutim, kada je pukla bruka, formirana je nekakva Radna grupa i po medijima se govori o budućim potezima vlasti, u suštini se kupuje vreme do prve košave koja će smanjiti indeks zagađenja.

Prvi pokušaj medijskog prikrivanja bio je domaći sajt koji će građane informisati o "pravom stanju", bez navodne panike. Da se razumemo, svi sajtovi, bilo da su domaći ili strani, koriste iste podatke za zvaničnih mernih stanica. Razlika je u interpretaciji. Na sajtu Air visual je stepen zagađenja označen kod nas najčešće plavom ili ljubičastom, prikazano je lice sa maskom, a opis stepena je upozoravajući (nije zdrav za rizične grupe, zagađen, jako zagađen, nezdrav itd.).

Naš domaći sajt ima zelenu podlogu, nekog nasmejanog dečkića sa kačketom, poput onog derana iz plakata po liftovima. Taj nestaško je mnogo umereniji u ocenama kvaliteta vazduha, pa je, recimo, kod zagađenja koje je definisano kao "nezdravo" na stranim sajtovima, na našem opisano kao "prihvatljivo". Dakle, stepen apstrakcije i subjektivnog doživljaja je neuporedivo veći.

Vlast je shvatila da je đavo odneo šalu, pa je čak i Nada Macura u svom jutarnjem obraćanju sa ushićenjem opisivala lepote prirode u Beogradu. Naime, na Novom Beogradu se desio neobičan prirodni fenomen, industrijski sneg, odnosno kristalizovali su se molekuli smoga i magle i pao je nekakav snežić, kojem se romantično radovala doktorka Macura!

Predsednik je temu politizovao, pokušavši da proturi ideju o mini hidroelektranama, što je nebulozno, ali je bio prinuđen da otvoreno prizna kako je naša industrija najveći zagađivač. Dakle, ne automobili, ili privatna ložišta, jer je vlast pokušala da odgovornost za zagađenje većinski prebaci na građane i tako abolira nemar i nedostatak ekološke politike i prakse.

Poslednji primer medijske manipulacije zagađenjem desio se pre nekoliko dana, kada je, naročito u tabloidima, proturena vest kako visok stepen zagađenja pomaže Srbiji u zaštiti od korona virusa. Ovo bih svrstao u kategoriju kućne zaštite od zagađenja, koja je dovela do neverovatne potražnje za prečišćivačima vazduha i potragom za nano-maskama. Ponovila se deviza Malkoma Meklarena, legendarnog menadžera Sex Pistolsa, koji je mudro rekao: "Cash from Chaos!"

A onda je stigla vest iz Kine. U Vuhanu se pojavio virus, određen je karantin i počelo je medijsko ludilo. Posle ptičijeg i svinjskog, ovo bi mogao biti kobra virus, jer je tako, navodno prenet na čoveka. U svetskim medijima, naročito onima na Zapadu, rado su puštali slike prepunih bolnica ili zdravstvenih radnika pod stresom. Iako kod nas nije zabeležen nijedan slučaj infekcije, u Evropi ih ima tek nekoliko, panika je zavladala. Pandemija se poklopila sa proslavom kineske Nove godine, godine Pacova, pa su "naši " Kinezi ipak ove godine ostali u Srbiji. Inače, upravo tajming ove infekcije pokreće različite teorije zavere jer je to vreme kada stotine miliona Kineza širom sveta putuju na proslavu u domovinu.

Panika u našim medijima povremeno je došla u svojevrsni sudar sa realnošću. Naime, svaki put kada su putem Skajpa u našim medijima govorili naši studenti iz Kine, mogli smo čuti isto iskustvo. Naime, tako se veruje državi koja preduzima aktivnosti neverovatnih razmera u sprečavanju pandemije i nema panike koja je prisutna u srpskim medijima. Ukratko, gore je u Srbiji gde nema zaraženih nego u Kini gde su desetine miliona u karantinu i preko stotinu ljudi izgubilo život.

Naši mediji su prikazali domaće mere bezbednosti na aerodromima. Tu su famozne termokamere koje beleže putnike sa temperaturom preko 37,9. Termokamere su, da podsetim, nedavno često pominjane prilikom opsežne policijske potrage za Ninoslavom Jovanovićem. Dakle, nećemo se ljubiti povodom početka godine Pacova, savet je da češće peremo ruke, ali će biti problem sa provetravanjem prostorija, jer ćemo birati između virusa i PM čestica, pa sami izaberite čega se više plašite. Ko kaže da građani nemaju izbora!