1. Jesi li za Kosovo, Evropu ili Rusiju? Bi li voleo da Albanci odu svi sa Kosova, da otkupimo sad mi od njih kuće i zemlju, ne naravno po onako bolesno visokim cenama kao što su svojevremeno kupovali oni od nas, uglavnom da im vidimo svima leđa i da oni bez prolivene krvi fino odu volj im u Albaniju, volj u Ameriku, a na Kosovu da ožive opet naši rudnici, naši manastiri, da kuće iz kojih su istorijski uljezi jednostavno otišli, ne hoteći s nama ni da trguju, država podeli našima, mlađim ljudima koji bi na novim ognjištima sprovodili u život viziju prve dame, gospođe Dragice, da nas bude više! Iz Evrope da dobijemo pohvale što smo kosovski čvor tako mudro i tako bezbolno razrešili, da po ubrzanom postupku uđemo u porodicu njenih naroda, a porodica da odreši kesu govoreći: "Ponosimo se što smo u rodbinskim vezama i sa vama Srbima, sad ima da vas obeštetimo za silna razaranja i klevetanje kojima smo vas podlo izlagali, zaslužili ste da budete najpovlašćenija nacija barem dvadeset godina, i bićete to, pozitivno ima da vas diskriminišemo doklen vi sami ne zavapite – nemojte više da nas tetošite, braćo europejska, ulenjićemo se i uobraziti, uželeli smo se i mi da trpimo poneku nedaću života, već bi nam i umerena oskudica prijala: novo pokolenje zna strane jezike, a ne zna šta je zulum!" Pa Rusi da nam brzojave: "Ušli ste u EU ne odrekavši se Kosova, naprotiv, odrekli ste se neslovenskog življa koji se tamo nezakonito bio razbaškario, pridoneli ste da se međunarodne snage raziđu odakle su i došle, dokazali ste međunarodnoj zajednici da se unutrašnja pitanja suverenih zemalja mogu i moraju rešavati bez njenog tobože neutralnog i nekoristoljubivog uplitanja, vtoroe, ili pervoe, nama niste uveli sankcije i dobijaćete besplatno gas do 2034. godine; dotad ćete na Kosovu pronaći bilo gas, bilo plemenite metale, bilo ugalj kakav nemaju ni mnogo razvijenije zemlje: nije Kosovo tek tako zapelo za oko međunarodnom kapitalu, crk. dabogd.!"

Meni se, na primer, sve sviđa i odgovorio bih kao Crnogorac kad ga pitaju bi li kafu ili rakiju: "Nemoj mi to troje razdvajat!" A ko me zapravo pita hoću li Kosovo, i šta znači "biti za Kosovo"? Pa niko me ne pita ni žuri li mi se u Evropsku uniju, ni priželjkujem li da potpadnemo pod ruski uticaj, a Rusi pod naš uticaj.

Što reče pok. Crnjanski – sve to ne zavisi od mene.

2. Da li taksu za prijavljivanje ispita na fakultetu treba povećati na 2386 dinara? Moja upokojivša se u stečaju banka nadomak Pravnog fakulteta bude jednog lepog dan puna omladine, šta je bilo, komitenti prijavljuju i plaćaju izuzetnu stvar tj. da su radi izaći na ispit. I sam bejah plaćao taj besmisleni harač, kao i sve druge marksističke ovce čekao sam u redu da i ja budem ostrižen fakultetskim makazama, beše mi to normalno, studije su, mislio sam besplatne, ali polaganje ispita iziskuje dolazak i lično prisustvo profesora, to mora da se plati! Ili, pre će biti, nisam ništa ni mislio, kao i molodezh u banci: od iskona se plaćalo, naši stari su to plaćali, plaćamo i mi… Pa zašto pristajete na taj izuzetno bezobrazan i verujem neustavan danak? Je li luksuz to što ste radi da polažete ispit pošto ste odslušali predavanja i pregrmeli vežbe?! Zar to nije nešto što se podrazumeva?

Ne samo što ne treba ništa da plaćate, rebiata, nego, po moemu, ne biste morali ni da prijavljujete ikome tu posve prirodnu nakanu, pa naravno da ćeš izaći i na ispit, bilo da si sam platio školarinu, bilo da ti država plaća studije! Zašto mora da se unapred zna koliko će duša izići na ispit? Da profesor planira svoje vreme?! Ne bih mu ja toliko baš izlazio u susret! Obznanio si da je ispit tad i tad, ima da poneseš suve hrane i vode kao da će ti svi studenti doći, ako ih bude previše radićeš i noću, kao parlament! Ili, ako ispit možda ipak treba da se planira (u kojoj će odaji biti ispit, koliko može biti onih koji bi da polažu), student može da se prijavi, a da ništa ne plati: može da se prijavi telefonom, SMS porukom, e-mailom, hardverskimsvojeručnim upisivanjem na listu koju studentima da asistent, i vsjo!

3. Osvajaču srebrne medalje na atletskom mitingu dati stan od devedeset šest ili od sedamdeset kvadrata? Nipošto ne dati nikome ništa. Svaki stan koji država da uspešnom sportisti, svaki audi koji dobije osvajač medalje, šamar je organizatoru takmičenja koji je pobednika već nagradio. Medalja je plata za svetli trenutak u karijeri, sve drugo je prekomerje i pljačkanje je stanovništva koje ne deli državino ushićenje, zaista, šta da radimo mi koji držimo da državi ne treba, ne priliči i ne pomaže reklama?

4. Treba li televizijska pretplata da bude vezana za elektrodistribuciju, vozačku dozvolu, pasoš ili za zdravstveni karton? Građanin nije dužan da se informiše, niti da gleda serije o četnicima i o našoj rukoljub-gospođi-majci međuratnoj gospoštini, ogrezloj u serenade, šnajderke, karuce i poneki automobil. Uskoro ćemo se dići na ustanak da nam i internet bude besplatan i svuda dostižan, a da nekome svakog meseca plaćamo zato što se proglasio javnim dobrom – nema šanse, no way, no pasaran.