Mogli bismo to da nazovemo plimom i osekom, mada su u IT svetu takve pojave retke. Češće se dešava da nas preplavi cunami, a ako se dogodi povlačenje, onda i ono što ostane izgleda kao posledica cunamija. Ko ima kriptovalute, dobro razume o čemu pričamo.

Slično, mada ne još u tim “cunami” razmerama, sada se događa i kod striming servisa. U protekloj deceniji imali su brz rast, da bi tokom pandemije rast bio strmoglav. Razumljivo, tada je sva zabava stizala sa interneta, a Netfliks, HBO, Amazon, Dizni i ostali pokušali su da nam objasne da su postali bolja alternativa bioskopu. Snimali su sopstvene filmove i serije i postali glavni takmaci za oskare. Grafikoni novih pretplatnika pokazivali su isključivo naviše, samo je ugao penjanja bio nepoznanica. Izgledalo je da su imuni i na ekonomsku krizu jer je ljudima potrebna makar kakva zabava, a ova je bila najpovoljnija i najdostupnija. Pet do deset dolara mesečno i bez dodatnih troškova (parking, kokice, naćosi, koka-kola i ostalo što porodica ili parovi moraju da potroše po visokim cenama kada idu u bioskop ili na utakmicu).

Od početka ove godine stvari su krenule nizbrdo, i sada se analitičari preispituju šta su razlozi za to. Jedan, očigledan, jesu sankcije Rusiji, gde je samo Netfliks izgubio 700.000 pretplatnika, praktično u jednom danu. Ali, to je tek trećina od očekivanog pada od dva i po miliona korisnika samo u prvih šest meseci ove godine. Druga posledica tog rata je globalna inflacija koja je naterala striming servise da podignu cene pretplate, otprilike za petinu od početka godine. Suočeni sa poskupljenjima vitalnih potreba, ljudi su krenuli da seku troškove gde god mogu, a striming se brzo pojavio na listi onoga bez čega se može.

Konačno, striming servisi, naročito Netfliks, najavili su rat onima koji se “švercuju”, to jest dele pasvorde između porodica. Sada se smišlja efikasan način kako da se to spreči, a da se istovremeno ne ubije osnovna ideja da mogućnost gledanja pretplatniku bude dostupna gde god da se nađe.

Zanimljivi su razlozi koje navode bivši pretplatnici. Nije malo onih koji kažu da ponuda više nije tako dobra, da “nema šta da se gleda”, to jest striming servisi ne mogu, pojedinačno, da naprave novih filmova i serija koliko publika koju su razmazili očekuje. Drugi razlog je konkurencija. Da biste mogli da gledate sve što vas zanima, morate se pretplatiti na barem pet različitih servisa. Britanci su izračunali da oni koji uz to žele i sportske programe koji se tamo prodaju obaška, godišnje treba da izdvoje oko dve i po hiljade funti! Samo uporedite to sa nekih dvesta funti godišnje pretplate za BBC, što je do pojave striminga i gledanja na zahtev bio jedini trošak gledaoca.

Mudri menadžeri striming servisa sada su došli na genijalnu ideju. Da ubace reklame i tako smanje cenu pretplate, ili makar zaustave njen dalji rast. Nije sprdnja, mada tako izgleda budući da je odsustvo reklama zbog pretplate bilo ono što je inicijalno privuklo mnoge korisnike. Sada je Netfliks u pregovorima sa MSN-om (Majkrosoft netvork), čiji bi sistem za reklame ugradili u sopstvenu aplikaciju. Ideja nije da svi gledaju reklame, već samo oni kojima je pretplata previše skupa pa bi plaćali manje, ali uz EPP. Na Majkrosoftu je da vas prepozna i isporuči vam baš onu reklamu koja vas najpreciznije pogađa. Svima lepo.

Znajući igrače, sledeći korak je ubacivanje reklama u same filmove i serije, ali tako što bi svakome od nas bio prikazan onaj proizvod za koji je procenjeno da nam je potreban. Neko bi na stolu video čips, neko flips, pivo ili sodu, brendiranu majicu ili različitu poruku na njoj. Najlepše je što nemate osećaj da gledate reklame, te možete da plaćate punu cenu pretplate. Tehnologija se već razvija, pitanje je da li će nas iko obavestiti kada izađe iz eksperimentalne faze.