Predizborno je doba i moderno je analizirati da li stranke u Srbiji koriste internet u njegovom punom kapacitetu kako bi se izborno promovisale. Ne može se živeti od "eksperata", uključite tu slobodno i mene, koji o tome imaju šta da kažu iako je bara skromna i više se po njoj brčkaju gušteri nego krokodili. Opšti je zaključak da će stranke, ovako ili onako, iskoristiti internet, ali mnogo je zanimljivije pitanje kakve će koristi korisnici interneta u Srbiji imati od toga.

Izgleda, mršave.

Ne bih li istražio da li će internet biti izborna tema i u kojoj meri, napravio sam mali test na sajtovima svih očekivanih nosilaca lista (DS, SNS, SPS, SRS, DSS, LDP i URS). Kriterijum je bio krajnje jednostavan, u pretraživače na sajtu (tamo gde ih ima) ukucavao sam ključne reči "digitalna agenda", "internet" i "digitalizacija".

Rezultati su bili onespokojavajući. Na većini sajtova na ove upite javljalo se nula odgovora. Mali izuzetak su sajtovi DS-a, LDP-a i URS-a gde su se pojavile vesti o protivljenju ACTA sporazumu i najavama da će ga stranke odbiti ukoliko bude predložen za usvajanje. Na sajtu LDP-a se na jednom mestu, u manifestu iz 2009. pominje: "Srbiji su potrebni kompjuteri i brz internet",dok se na URS-ovom sajtu naveliko komentariše novi dizajn sajta i popularnost Fejsbuk fan stranice stranke, što je najbliže internetu i digitalizaciji što sam uspeo da pronađem.

Mogao sam da kopam malo dublje, možda bi se negde pojavilo još nešto, ali – neću.

Imam pravo da budem razmaženi birač i da očekujem da me stranke sa svojim predlozima za unapređenje interneta same pronađu, kada me već na toj istoj mreži bombarduju raznoraznim informacijama koje me manje zanimaju. To je, valjda, osnova svakog marketinga, prepoznavanje šta traži potencijalni kupac vaše ideje. Zato vam na brisače ostavljaju ponude za otkup automobila, rezervne delove, registraciju i slično jer je očito da imate automobil. Niko ne stavlja flajer za školu sambe, mada i to zanima ponekog vozača.

To mi daje osnova da mislim da stranke u svom programu nemaju nikakav ozbiljan plan za bolje korišćenje interneta u Srbiji, da se ta tema ne kotira visoko sem što se tu i tamo povedu za svetskom modom (ACTA). Niko ni da nas zavara ponudom da nam uvede nove sisteme plaćanja, možda i pejpal, da najavi desetine vajfaj tačaka u svakom većem gradu, umrežavanje svih škola i obavezu da do svakog domaćinstva u Srbiji stigne veza od minimum dva megabita.

Sve bi to bila, uglavnom, prazna obećanja. Ali, nešto bi ispunili avansno, tek da nas prevare. A i obećanja političara su dokaz da je internet bitan, da neko veruje da na toj temi može da osvoji neki glas.

Ne zna se šta više zabrinjava. To što političari ignorišu internet u svojim nastupima ili to što takozvana internet zajednica nema za njih nijedno ozbiljno pitanje. I to sada kada su ljubazni i spremni sve da saslušaju, odgovore i obećaju.