Javiše da je Železara Smederevo, iako je to do juče bilo pitanje života i smrti Smedereva i Srbije, prešla na režim tihog rada, što je drugo ime za gašenje peći. U sličnom stanju je i Srbija, ni živa, ni mrtva, i ona je na sistemu Tihog rada, bar većina građana kad je u pitanju, naročito njihov standard i posao. Ali, nikad ne reci nikad, tu je nova vlast, koja će svemu da zamah, iskoristi istorijsku šansu i sve odvede u bolju budućnost.

Dakle, rezultati izbora su na stolu, što bi poznavaoci rekli, nije došlo do smaka sveta, niti Srbi hodaju naglavačke. To bi, jelte, moglo da znači da je Srbija definitivno stabilna demokratska zemlja, a kud ćeš više u ova krizna vremena. Potvrđeno je i da se Amerika i ostali Zapad neće mešati u sastav Vlade i izbor naroda, a i što bi se oni pa mešali u naš izbor i progres. Uostalom, sve što je sporno, pa i Kosovo, rešiće se kroz te i naše institucije sistema. Naročito kroz sistem naših krstivoja sa severa Kosova, koji lojalni gospodinu predsedniku Tomislavu. Dobro, ni jedan krstivoje nije post’o šef Kancelarije za Kosovo, ali šta sad ima veze što se Vulin ne zove Krstivoje. Važne su promene.

Da nova parlamentarna većina ima kapacitet za sve izazove, videlo se pri zasedanju Skupštine koja je izabrala svoga predsednika. Šta reći, to je obrazac za svaku demokratiju. Aleksandar Vučić, koji je totalno bez poroka, kafu nije popio, cigaru zapalio, drogu ni video, neće telohranitelje, neće državni benzin, jednostavno je briljir’o. Valjda da ga želja mine, u najboljem maniru svoje šešeljevske prošlosti, drž’o banku, i na ličnom primeru, novom predsedniku Skupštine, koji bio na mestu, uz levu mu ruku, pokaz’o kako se radi pos’o u interesu Srbije i svih građana. I za predsednika Skupštine izabran od Vučića Nebojša Stefanović. Veoma obrazovan, Megatrend diplomac, neguje toleranciju, da se doda, porodičan čovek, brižan otac…

Kad je to obavljeno, još samo da se formalno, koliko sutra, obavi pre’stava sa novom vladom, i sve će bude na mestu. Uostalom Kalanović Verica je pravo rekla da u politici nema emotivne, već programske bliskosti. Tako se došlo i do personalnog sastava vlade. Šta bi drugo mog’o da bude nego ministar, Velja Ilić je dobio resor iz Njegove struke. Pošto mu je takva destinacija zalomilo se da bude ministar dupli, i da pravi auto-put. Krkobabići se bili malo uskopistili, ali stvar programski rešena, dokazano stručan Krkobabić. Prvi će bude potpredsednik Vlade plus ministar, a pošto PUPS ima još kvalitetni’ kadrova, Krkobabić Drugi, koji veli da se sa departizacijom ne treba zavaravati, će upravlja Srpskom poštom.

Sva je prilika da će ovo bude Vlada nacionalnog spasa, jedinstva, i ostalog potkusurivanja, Prijatelj od predsednik Tomislav, bliže Unjega od snaje tata, dobio samo jednu fotelju, Ljajić doneo najtežu odluku u životu, uš’o u vlast sa pet državnih sekretara. Tu i Ugljanin, njemu ne treba ni resor, on će nastavi bude bez portfelja. Najstariji Zaharije nije u vladi, ali je uz vladu. Ni gospodin Palma, tako ispada, jopet nije stručan za ministra, ali će i dalje bude stručan za Jagodinu, koja, iako u Jagodinu ništa ne radi, ima budžet za žirafe, besplatne junice, i jošte koncerte naših umetnika u rodnome gospodina Palme selu. Da se ne zaboravi Jeremić Vuk, koji nije u Vladi, ali zna zašto programski podviknuo: "Glavu dajem, Kosovo ne dajem!"

Naravno da su tu i najstručniji, predsednik svih građana, nazor diplomirani, gospodin Tomislav Nikolić, te predsednik Stranke gospodin Aleksandar Vučić. Obojica se, kako mediji javljaju, a najbolje RTS sa Tijanić i dalje na čelu, sve bolje snalaze. Gospodina predsednika Nikolića posetio glumac Asante, i rek’o da je Predsednik veoma posvećen Srbiji, dok gospodin Vučić, koji od Šešelj generalnog sekretara avanzov’o do generalnog sekretara Srbije, preko više posvećen Srbiji, demokratski, za svaku svoju odluku pita svoj Glavni odbor.

I na drugoj strani, u toj opoziciji, sve u redu i na svom mestu. Gospodin Đilas, koga generalni sekretar Srbije Vučić svojevoljno toliko ceni da mu je svojevoljno ostavio Beograd, poručio je da se neće kandidovati za predsednika DS-a, sve dok je Tadić kandidat za tu funkciju. Tadić, kanda, to nije čuo, ali čulo Prvo žensko DS-a koje veli da će stranku u budućnost zajedno voditi Tadić i Đilas. Na zasedanju Skupštine se belodano videlo da je DS u punom sastavu i svakom jedinstvu. U poslaničke klupe Prvi ministarski tim: Šutanovac, Petrović, Đelić, Dulić, Milan Marković, Malović, Bogdanović… sve do Cvetković Mirko u klupi. Ali, da bi to bilo bolje, promene su potrebne i u taj monolit. Kako je Zoran Živković, koji obeć’o da će izlečiti stranku, isključen, pa nije isključen, možda ne bi bilo loše, a nikako lošo, zbog taj neophodni nacionalni konsenzus, da se za predsednika DS-a prijavi i gospodin, nazor diplomirani Šešelj-vojvoda, predsednik svih građana Tomislav Nikolić, koji formalno bez stranačkog angažmana. Mada bi to bila teška odluka, more biti i najteža, za očekivati je da bi Skupština DS-a, u interesu Srbije i budućnosti, znala kako da izabere. Tako bi Srbija postigla puno jedinstvo i svaki konsenzus kad su u pitanju radikalne promene, departizacija i ostali bolji život građana. Pa da se već jednom zna, jal’ Srbija živa, jal’ mrtva. I da se, ako neko ima dilema, vidi na čemu smo.