Kompanija Meta (rođeno Fejsbuk) objavila je prošle nedelje da je ukinula nalog izvesnog švajcarskog naučnika Vilsona Edvardsa (Wilson Edwards), koji se na toj mreži pojavio u julu s tvrdnjama da ima dokaze kako SAD vrše pritisak na Svetsku zdravstvenu organizaciju da odgovornost za pandemiju svali na Kinu. Nije u pitanju cenzura, odnosno namera da se neko spreči da iznese istinu ili makar svoje mišljenje, pa makar i neutemeljeno. Naprosto, utvrdili su da Vilson ne postoji. Izmišljen je.

Male su šanse da ste o Edvardsu čuli do sada, sem ako pomno pratite kineske medije na engleskom jeziku koji su ga smesta citirali. Kažu da se njegovi postovi nisu nešto naročito šerovali, barem ne među pravim ljudima. Meta saopštava da su obrisali 524 Fejsbuk naloga, 20 strana, četiri grupe i još 86 Instagram naloga napravljenih da bi širili Edvardsove tvrdnje. Svi nalozi vodili su se na nepostojeće osobe, čije je likove kreirao kompjuter. Sada kad su ukinuti, nemamo mogućnost da istražimo koliko duboko je ta kreacija išla, da li su kompjuteri pravili lažne fotografije sa nepostojećih putovanja, proslava, postove o važnim događajima u životu i tako godinama unazad. Ili su svi kreirani posle jula sa ciljem da budu potpora Edvardsu, pa ko se upeca.

Meta tvrdi da iza celog ovog posla stoje zaposleni u izvesnoj kineskoj firmi za sajber bezbednost, pod neobičnim imenom Sichuan Silence Information Technology Limited, gde se ovo “silence” može tumačiti kao utišavanje informacija ili tiho plasiranje, kako se kome sviđa. Nemaju dokaze da je kompanija povezana sa vlastima, ali sumnjaju. Iz Kine nema nikakvih reakcija na ovo brisanje, niti na pitanja novinara o Vilsonu. Inače, postoji više pravih osoba sa tim imenom u svetu, čak i u oblasti farmacije, koji su iznenada dobili verovatno neželjeni publicitet kroz pretrage na Guglu.

Pravo je pitanje koliko takvih Edvardsa operiše na internetu, ne samo za kineske interese, i da li je neko savladao i video-tehnologiju pa mogu i da nam se obrate iz nekog prametaverzuma. A mi ih onda, uzbuđeni, delimo dalje, ohrabreni ili uplašeni njihovom ekspertizom. O vakcinama, recimo.

U tom domenu, kontrole informacija, istakao se i Tviter prošle nedelje. Samo što su smenili Džeka Dorsija sa čela kompanije, pre svega zbog poslovnih rezultata, odlučili su da pooštre politiku privatnosti. Do sada na Tviteru niste smeli da objavljujete tuđe privatne podatke bez dozvole, u šta spada adresa, telefon, razne lične šifre i brojevi poput našeg JMBG ili socijalnog osiguranja u SAD. Sada su među te zaštićene informacije dodate i fotografije. Ako nečiju sliku objavite bez njegovog ili njenog dopuštenja, ta osoba može da traži od Tvitera da se fotografija ili video smesta ukloni.

To ne važi za javne ličnosti ili za snimke koji su objavljeni u medijima, a Tviter navodi da će se, pre svega, posmatrati kontekst u kojem je fotografija objavljena i šteta koju nanosi onome ko se zbog toga žali. Nije jasno da li bi Tviter pre uklonio sliku navijača koji se posle utakmice tuče sa policijom ili demonstranta (možda istog tog navijača) koji to radi iz političkih uverenja, ako je tu sliku postavio neki tviteraš u nameri da javno ukaže na ponašanje te osobe, možda i s namerom da je osramoti.

Ova odluka nije naišla na lep prijem kod boraca za slobodu informacija, koji u tome vide više štete nego koristi. Mogućnost da osvanete na društvenoj mreži zbog nedoličnog ponašanja postalo je važan društveni korektiv, koji bi sad mogao biti ukinut. Ili zamenjen fotografijama Vilsona Edvardsa, dovoljno ubedljivim da poverujemo kako su istinite.