Pažljivim slušanjem sinoćnjeg izlaganja predsednika Srbije može da se izvede zaključak da Aleksandar Vučić priprema teren za nastavak (za njega i njegove partijske drugare) mukotrpnog hoda evropskim putem, kojim će moći da pođe, a da ne zglajzne sa vlasti, samo ako birače dobro zastraši stavljajući ih pred izbor: ili ćemo se povinovati zapadnoj sili i nećemo više iz petnih žila da se trudimo da Sveta Lucija ili Esvatini povlače priznanje nezavisnosti Kosova (što nervira staf u Beloj kući pa je američki predstavnik u novoformiranoj zapadnoj pregovaračkoj Petorki to i zatražio) i nećemo da pravimo nikakvih problema oko prijema Kosova u Ujedinjene nacije, ili će ovom ekonomskom "zlatnom dobu“, koje svakodnevno crtaju režimski mediji, doći nemili kraj.

Predsednik Srbije je za tu svrhu rečima koje ciljaju u egzistancijalne strahove građana poručio: ako se on ne žrtvuje – jer lako bi njemu, junaku kakav jeste, bilo da lupi šakom o sto i otera ove zapadnjačke licemere i odbije ponudu koju su njemu na pregovarčki sto združeno tresnuli SAD, EU, Nemačka, Francuska i Italija – onda će birači ostati bez posla, plata i penzija, uvešće im ponovo i vize za države članice Evropske unije, a i sinovi i unuci bi mogli u tom slučaju sa onih 5000 novih vojnih specijalaca da se obrenu u novom boju na Kosovu, po drugi put protiv NATO-a.

Pošto je stvari, ne rešavajući za 10 godina ništa i ne pitajući nikoga, doterao do tačke, kako sam kaže, "uzmi ili ostavi“, hoće sada Vučić da deli odgovornost i sa Narodnom skupštinom i sa opozicionim poslaničkim klubovima i sa narodom, stavljajući u izgled i, "možda“, kako reče, referendum o nastavku kosovsko-evropske politike. A referendumsko pitanje možemo da zamislimo: da li hoćete da imate za leba i ne čekate u redovima ispred zapadnih konzulata ili da nastavimo da blokiramo prijem Kosova u UN?

Požalio se Vučić biračima da je do ovakvih "nerzumnih“ kosovskih uslovljavanja združenog Zapada došlo zbog ove nove geopolitičke rusko-ukrajinske situacije, ali da će do toga kad-tad svakako doći znao je svako ko se "razumno“ bavi politikom. Bilo je to jasno od potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, koji je posledica, poraz, miloševićevsko-šešeljevske, Dačićeve i Vučićeve politike, nakon čega su se srpske vojne i policijske snage za vijek i vjekova povukle sa Kosova i Metohije i prepustile ga komandantima UČK.

Biće srpski konzumenti televizijskih programa izloženi još mnogim teatralnim nastupima svog predsednika, ali se posle jučerašnjeg dramatičnog nastupa nazire  prekomponovanje političke scene jer će proevropske opozicione partije, nasuproto onih nacionalno-patriotskih – ne-damo-Kosovo-ni-po-koju-cenu i nećemo-u-zlu-EU – stranaka, biti pred nezividnim izborom: ili da stanu iza Vučića koji je nateran da konačno krene tim famoznim, evropskim putem, ili da zajedno sa Dverima, Zavetnicima & Co. padnu u nemilost "zapadnih partnera“.

I da bude sasvim jasno: ako se Vučić opredeli za zemaljsku Srbiju, niko na Zapadu pišljiva boba davati neće za stanje demokratije i slobode medija u Srbiji, naprotiv: prag tolerancije na kršenje osnovnih evropskih vrednosti i standarda biće još viši.

A građani Srbije da se pripreme i za uvođenje sankcija ljubljenoj Putinovoj Rusiji.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com