Lični stav

Foto: Gerd Altmann/Pixabay

29. 4. 2023. / 10.12

Odluka o pravu na besplatan prevoz u Beogradu: Paradoksalno i diskriminatorski

Osobe sa invaliditetom u Beogradu nisu izdvojene kao posebna i jedinstvena kategorija, već određene grupe osoba sa invaliditetom imaju pravo na povlašćenu cenu prevoza, dok druge nemaju. Tako, na primer, gluve i nagluve osobe uopšte ne mogu da ostvare ovo pravo, dok slepe osobe to mogu. To je u suprotnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom čiji je Srbija potpisnik

Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom koja nalaže da uživaju jednaka prava, na ravnopravnoj osnovi sa drugima i bez diskriminacije u odnosu na vrstu invaliditeta. S tim u vezi, osobe sa invaliditetom treba da imaju i jednak pristup uslugama, uključujući i komunalne usluge kao što je javni prevoz.

Međutim, poslednja odluka Skupštine grada Beograda koja se odnosi na javni linijski prevoz putnika, a koju je Skupština grada usvojila na sednici 13. aprila 2023. godine, ne govori tome u prilog. Ta odluka kojom se određuju grupe koje imaju pravo na besplatan prevoz, kao i one koje ostvaruju pravo na beneficiranu cenu prevoza, usvojena je uprkos brojnim nelogičnostima i nedostacima kada su u pitanju osobe sa invaliditetom.

Nelogičnost do nelogičnosti

Pre svega, osobe sa invaliditetom nisu izdvojene kao posebna i jedinstvena kategorija, već određene grupe osoba sa invaliditetom imaju pravo na povlašćenu cenu prevoza, dok druge nemaju. Tako, na primer, gluve i nagluve osobe uopšte ne mogu da ostvare ovo pravo, i one se u odluci nigde ne pominju, dok recimo slepe osobe to mogu.

Dalje, neke grupe osoba sa invaliditetom svoj status moraju da dokazuju velikim brojem  dokumenata, čime im se dodatno komplikuje mogućnost da ostvare beneficirane cene prevoza, dok druge to uopšte ne moraju. Tako, recimo, slepe osobe ili ratni i mirnodopski vojni invalidi pravo na besplatan prevoz mogu da ostvare samo na osnovu postojanja invaliditeta, dok je kod drugih uslov da im je priznato pravo na stalni dodatak za tuđu negu i pomoć, ili da je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti.

Paradoksalno zvuči da osobe sa fizičkim invaliditetom mogu da ostvare pravo na besplatan javni prevoz bez posebnih uslova, čak i ako su zaposlene, dok lica sa “umerenom, teškom ili dubokom duševnom zaostalošću” to pravo ostvaruju samo pod uslovom da su trajno nesposobne za rad i privređivanje.

Takođe, neki korisnici imaju pravo i na pratioca (koji takođe ostvaruje pravo na beneficiranu cenu prevoza), a neki nemaju i nije dovoljno jasno zbog čega se pravi ova razlika i, čini se, diskriminacija određenih grupa osoba sa invaliditetom.

Ignorantsko i bahato ponašanje gradske vlasti

Imajući u vidu sve ove nedostatke u predloženoj odluci o linijskom prevozu, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, uputila je gradskom veću i Skuštini grada Beograda, pre održavanja poslednje sednice, inicijativu u kojoj se traži dopuna odluke o gradskom linijskom prevozu, a u cilju otklanjanja uočenih nelogičnosti i diskriminatornih odredbi. U toj inicijativi, koju je inače podržalo i 15 drugih udruženja i organizacija koje se bavi zaštitom ljudskih prava i prava posebno ranjivih grupa, navedeni su i konkretni predlozi o tome kako ovu odluku treba izmeniti.

Tu se kaže da je neophodno da se pojednostavi dokazivanje statusa za ratne vojne invalide i civilne invalide rata, budući da je njihovo stanje trajno i ne može se izmeniti tokom života, pa nije neophodno da oni dokazuju svoj status uverenjem koje nije starije od 15 dana.

Dalje, sve osobe sa invaliditetom koje ostvaruju pravo na dodatak i negu drugog lica, kao i njihov pratilac, treba da imaju pravo na besplatan prevoz (koje se onda može vremenski  ograničiti), a takođe i sve osobe kod kojih je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno trajna nesposobnost za rad i privređivanje, uključujući i njihove pratioce.

Slepe osobe zajedno sa pratiocem treba da imaju pravo na besplatan prevoz, dok slabovide osobe treba da imaju pravo na beneficiranu cenu prevoza. Gluve i osobe oštećenog sluha takođe treba da imaju pravo na beneficiran ili besplatan javni prevoz.

Na kraju, i sve osobe sa invaliditetom koje ne ostvaruju pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć ili nisu lišene radne sposobnosti, takođe treba da imaju pravo na beneficiran prevoz.

Uprkos ovoj inicijativi, na sednici Skupštine grada razmatran je i usvojen neizmenjeni predlog odluke, čime je gradska vlast još jednom pokazala ignorantski i bahat odnos prema građanima ovog grada, ali i prema inicijativama koje dolaze od stručnih udruženja i organizacija.

Manir naknadnog razmtranja

Budući da određene grupe građana zbog ovakve odluke neće moći da ostvare pravo na besplatan prevoz ili na beneficiranu cenu prevoza, iako im to pravo pripada, Skupština grada će verovatno u dogledno vreme na dnevnom redu ponovo imati predlog izmena i dopuna odluke o javnom prevozu. Ponovno razmatranje već donetih odluka zbog očiglednih propusta, postao je manir naprednjačke vlasti u Beogradu i on jasno pokazuje da ona nije kadra da upravlja gradom u službi građana.

U Beogradu mora da se donese odluka o javnom linijskom prevozu koja će da omogući beneficiran ili besplatan javni prevoz svim ranjivim grupama koje na to imaju pravo, koja će dosledno primeniti Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i obeznediti punu ravnoporavnost svih grupa osoba sa invaliditetom.

Autor je odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu