Da sam pre samo dve godine bio pametan i kupio bitkoine (bitcoin) za sto dolara, dok su vredeli jedan dolar, danas bih imao sto hiljada dolara! Za samo dve godine cena im je, naime, porasla hiljadu puta! Ali, da sam bio pronicljiviji i kupio ih još 2009, u vreme kada su se pojavili i bili praktično bezvredni, za desetak dolara mogao sam da kupim tri, četiri hiljade i da danas imam tri, četiri miliona dolara, što je već u domenu naučne fantastike. Samo, nemojte to da pominjete Englezu Džejmsu Hauelu, koji je baš to uradio, kupio bitkoine za tridesetak funti pre četiri godine, štosa radi, i zaboravio na njih. Pre šest meseci je stari kompjuter sa hard diskom na kome su bili podaci o toj kupovini bacio u đubre, nesvestan kakav ćup sa zlatom je imao. Osvestio se tek kada je koji mesec kasnije video da svi pričaju o tim novčićima i skoku njihove vrednosti. Sada pretura po deponiji u Njuportu u nadi da će negde izroniti njegov verovatno samleveni laptop vredan sedam i po miliona dolara.

Šta je, dođavola, bitkoin? Reč je o virtuelnom novcu, koji je izmislio neko ko se predstavlja kao Satoši Nakamoto, ali čiji je pravi identitet nepoznat. Bitkoin je rezultat komplikovane matematičke operacije koju izvodi mnogo kompjuterskih procesora. Upravo ta operacija, njena komplikovanost, štiti bitkoine od krivotvorenja, baš kao što komplikovana štampa štiti papirni novac. Bitkoini nastaju svakodnevno a matematika kaže da će ih ukupno biti 21 milion i da će poslednji biti "iskovan" do kraja ove decenije. Zbog toga njihova vrednost raste jer se radi o ograničenom resursu, poput zlata.

Bitkoin se baš tako i ponaša, kao nešto između zlata i novca, što pomaže obavljanju transakcija između ljudi na internetu. Inače, jedan bitkoin sadrži milion satošija što olakšava razmenu.

Dakle, najpre treba da kupite bitkoin ili da ga sami iskujete ako imate znanje i dovoljno jake računare. To se zove mining ili "iskopavanje". Stečeni bitkoini ležu na vaš virtuelni račun, odnosno u fajl koji se nalazi u vašem računaru (na hard disku) i nigde na svetu ne postoji drugi podatak o njima, osim onog da negde postoje. S bitkoinima potom možete da trgujete sa svakim ko ih prihvata, a mogu se zameniti i za gotov novac. Tu transakciju niko ne može da prati, za razliku od platnih kartica, kao da ste na internetu razmenili keš iz ruke u ruku. Zbog toga povremeno izbijaju "kuršlusi" jer ima sajtova koji za bitkoine prodaju, khm, sumnjive psihoaktivne supstance.

Nevolja je ako izgubite pomenuti fajl, jer ne postoji nijedan drugi način da dokažete da posedujete bitkoine, isto kao i u slučaju gotovine. Ako keš lovu spalite ili bacite u đubre, nema nazad. Takođe, bitkoini funkcionišu samo na internetu, mada su iskovani i realni bitkoini koji se mogu uzeti u ruku. Međutim, njihova verodostojnost može se dokazati samo na mreži.

Bitkoin je samo najpopularnija verzija virtuelnog novca koji nadire na internet. Svetski finansijski stručnjaci, poput Bena Bernankea, šefa Američkih federalnih rezervi, uzimaju ih vrlo ozbiljno, ne zbog mode već zbog činjenice da se sve više koriste. Pitanje je samo da li će ugroziti pravi novac i u kojoj meri. I, što je još bitnije, da li transakcija koja izmiče svakoj kontroli ostaje nevidljiva i za poreznike?

Da li ću se za dve godine vajkati što danas nisam kupio bitkoin dok je vredeo hiljadu dolara? Nadam se samo da ovo nije pitanje od milion dolara.