Uredništvo TV Purpura sa tugom i bolom daje na znanje gledaocima, nekadašnjim gostima i doskorašnjim nažalost sve malobrojnijim sponzorima: od sutra nećemo emitovati vašu i našu "Mišolovku". Emisiji su leđa okrenuli najpre oglašivači, potom publika koja je prestala da dolazi na snimanje, producent i voditeljka nisu u poslednje dve nedelje uspeli da nagovore nijednu javnu ličnost da dođe u studio, u prethodnoj, ispalo je poslednjoj emisiji, kad su došla na red pitanja gledalaca nije se javio niko. Svesni da su javne ličnosti umorne od gostovanja tokom poslednjih nekoliko godina, pokušali smo da u studio dovedemo obične građane, koji bi pričali o receptima njihovih baka, o snoviđenjima i predskazanjima koja su se obistinila, o parnicama koje su vodili sa krvnim srodnicima – nijedan gledalac nije želeo da dođe u studio. Ide Željkov spot, Lane moje ovih dana, ispod toga kajron. Poslednja vest. Termin "Mišolovke" od 1. avgusta pripašće emisiji "Dobrovoljac". Jedan od veterana bivših kontakt emisija uspeo je da zapiše gotovo sve misli koje nije uspeo da izgovori u poslednje četiri godine. I pored upozorenja da nam je gledanost pala na najnižu granu, mislilac – čije će ime biti predmet nagradne igre – insistira da svoje, kako on kaže, oglede stavi na uvid stručnoj i nestručnoj javnosti, ali i budućim pokolenjima koja će ga razumeti bolje i ceniti više nego što ga ovi baksuzi od savremenika slušaju i cene.

&

Avaj! Budi me daljinski upravljač koji mi je ispao iz ruke. Još sam u velikoj kladionici zvanoj Srbija, jedni se klade na Real, drugi na Tomu, iznureni auditorijum glavinja od kanala do kanala, ima poodavno uslovni refleks da se raduje torbama koje sponzor redovito poklanja gostima, sam prizor primopredaje torbi pričinjava nam neizreciv užitak – torbe su znak da smo herojski pokusali sadržinu naše robijaške manjerke, mirni smo i slobodni do sutra.

&

Tevizijski studio. Lica: N.M., B.K.V., Z.A. zvani B, Velimir Ilić kome ne trebaju inicijali, A.V…. Ispred svakog javnog radnika netaknuti NEXT od višnje. Antireklama neviđena! Evo šta neće da okuse najugledniji građani postmiloševićevske Srbije! U međuvremenu ulazi B. I. poznatiji kao komšija Bane (Ivković) koji je taksijem stariju maloletnicu odvezao u jednu drugu kontakt emisiju, u pidžami navraća književnica I. B. koja se cereka nečemu što je videla u Botaničkoj bašti, govore svi uglas, najbolje se razabira tenor akademika, recenzent remek-dela o Đinđiću i mafiji buni se kao Grk u apsu, sedi, kaže, dva debela sata a samo on ne može da dobije reč, pa do maločas ste držali banku, ja držao banku, najpre pripazite na rečnik, ja prvo ne držim banku, to je sleng, drugo, nisam izustio ništa osim da je prošla vlada bila otelotvorenje zla, pa znači da ste govorili, premda bi bilo pametnije da niste, eto, opet ste me prekinuli, progovara iz vas ono komunističko, ćerka Titovog generala i ne može biti bolje vaspitana, ne moram ovo da trpim, za mene je ova emisija završena, eto, i to je nedemokratski, pa ne možete vi da završite emisiju, nije ovo vaša komunistička prćija, dragi gledaoci, vreme naše emisije i tako je bilo na izmaku, izvinite, gospodin Ivković bi nešto da kaže, ako hoćete da vaš glas ide dok ide odjavna špica, toliko mogu da vam izađem u susret, hvala vam najlepše, Srbiji su potrebni ljudi koji znaju da rade, za one koji su imali znanje saznalo se za vreme predsednika Miloševića, i ti su ljudi radili, uprkos međunarodnim sankcijama izgrađena je stanica kod Vukovog spomenika, Bane Ivković je čovek koji ume da radi, da, Bane Ivković govori o sebi kao o trećem licu, skromnost mu ne dopušta da se busa ja-pa-ja, gospodine Ivkoviću, dosta je bilo vašeg preletanja i džokerisanja, šta, da nećete možda da me šutnete kao onog novinara, ćutite obojica, gospodinu Vučiću igra jabučica, samo mi to još fali, da mi se neko zaplače u emisiji, pa da je prozovu smejačka-plačka, izvolite, g. Vučiću, mi srpski radikali navikli smo da nam se oduzima reč, ili da nam se uopšte ne da, navikli smo da protiv nas budu jedan, dvojica, trojica, desetoro oponenata, plaćenih i obučenih oponenata, ali se mi ne plašimo, dok je ma i jedan radikal živ, dok mu glasne žice nisu prerezane ustaškom kamom, istina će se čuti, i Srbi će je prepoznati, rekao bih nešto, ako mi dozvolite, alo, ovo se tiče i vas, oni koji su na naše fabrike stavili lance i katance, koji su prodali srpske fabrike za tri evra, sada u fabričkom krugu, koji je sav zarastao u korov, ti isti prodaju drogu našoj deci, jedno dete koje se uspešno oporavlja u Magistratu ujeo je fabrički krpelj, krlja se, gospodo, odomaćila u dosovskom burjanu iza katanaca, mi u Socijalističkoj partiji imamo tristo osamdeset sedam hiljade novih članova, šta vam to govori, da smo partija kojoj narod opet veruje, molim vas, voditeljko, ja mislim da je moje demokratsko pravo da iznesem svoje mišljenje, ne zato što sam akademik, niti zato što sam poslanik na Koštuničinoj listi, ovde sam od pola devet i nisam izustio nijednu reč, gledaoci su svedoci, ne prekidajte me, profesore, ja vas nisam prekidao, pa naravno kad nisam ni dobio reč, ja vas visoko cenim, ali ne mogu da slušam vaše bulažnjenje dok DOS, kako novi tako i stari, jer DOS je jedan kao što je zlo uvek jedno, i Dostojevski je zapravo pisao o DOS-u, vi profesore to mnogo bolje znate, "Zli dusi" i tako dalje, kod nas je zlo ušlo u DOS i boljeg domaćina niti traži niti može naći, o j… te DOS, pa jesam se ja prvi zakačio sa njima, gospodo, pazite svako gde ste stali, prelazimo na reklame.