Ništa vam na internetu neće napraviti veći problem od sopstvene radoznalosti. Ona je toliko jaka da pobeđuje svaku logiku i razum. Krenimo od ličnog iskustva. Pre nekoliko dana dobio sam poruku da je moj račun (koji nemam) u banci (za koju ne znam) probio granicu dozvoljenog minusa (koji nisam tražio). Sve je bilo na engleskom jeziku (jezik banke u kojoj neuspešno pokušavam da štedim je srpski), a dug za kojim me "terete" bio je u dolarima (malo više od 400). Ponuđeno mi je da pogledam balans prikačen uz poruku i da se što pre javim banci da rešimo problem, civilizovano.

Samo me je ugrađeni sistem za odbranu od virusa spasao veće sramote sprečivši me da otvorim atačment. Jer bih se suočio sa ransomverom, odnosno softverskom ucenom, sve rasprostranjenijom pošasti na internetu.

Funkcioniše ovako. Klikom na neku ponuđenu opciju (stiže vam i-mejlom) dajete dozvolu nekom programu da vam se ugnjezdi u operativni sistem i preuzme kontrolu nad vašim računarom. Kada se to desi, program obaveštava onog ko vam ga je uvalio da mu je vaš hard disk na raspolaganju. Taj zlikovac potom bira trenutak kada će da vas uceni tako što će vam blokirati pristup računaru. Umesto uobičajenog desktopa, na ekranu se pojavljuje ucenjivačka poruka i s računarom ne možete ništa. Od vas se traži, obično, da uplatite odnosno uputite jedan bitkoin (trenutno je to oko 409 dolara) na neku i-mejl adresu pa da vam odblokiraju računar. Ne pomaže nikakav servis. Tačnije, jedini način da se oslobodite virusa je da u celosti formatirate hard disk i tako definitivno izgubite sve što se na njemu nalazi. Oprezniji će vas savetovati da ga bacite i zamenite novim, ali to je (za sada) preterivanje.

Šta je rešenje? Najlakše bi bilo reći da treba da obuzdate radoznalost, ali ucenjivači su veštiji od toga. Poruka vam može stići i sa i-mejl adrese prijatelja čiji su kompjuter takođe obuzeli. Tako da je prvi savet da ugradite i redovno održavate program za zaštitu od virusa.

Drugi korak je da pravite kopiju svega što vam je bitno, najmanje jednu. Recimo na nekom klaudu, ako je rezervni hard disk preterana opcija. U tom slučaju vas gubitak sadržaja sa zatrovanog kompjutera neće preterano pogoditi. Sledeći savet je da uključite blokiranje pop-ap reklama, koje su često nosioci virusa. Tek onda se savetuje da budete oprezni, odnosno da pre otvaranja čudnih mejlova proverite o čemu je reč. Ako ne očekujete neku dobru ponudu za posao, nemojte joj se olako radovati kada stigne. Naročito ne otvarajte formulare koje samo treba da popunite ili izveštaje iz banke o prispeću neke neočekivane uplate. Proverite mejlom šta je u pitanju, a sa bankom valjda imate i direktniju komunikaciju. Klonite se neobičnih sajtova, a razmislite malo i o tome šta vam sve stiže na kompjuter sa onlajn portala sa besplatnim filmovima i serijama.

Neki savetuju i da se odmah skinete sa interneta, to jest da isključite računar ili telefon sa mreže i obratite se nekom ko se u viruse razume. Kada sve to obavite, alarmirajte policiju jer je reč o ozbiljnoj pljački.

Jedino što ne treba raditi je pristati na ucenu jer se neretko dešava da posle prve uplate usledi novi zahtev, budući da su lopovi shvatili koliko su vam podaci iz kompjutera važni.