Ne znam kakav je ukus burgera Mister Bist (Mr. Beast), ali mora da je barem pristojan, jer se radi o konceptu koji spasava slabostojeće restorane u Americi. Mr. Bist (24) je Jutjub zvezda i u nekom trenutku je kreirao svoje burgere, koji se mogu naručiti i platiti preko njegove aplikacije (mrbeastburger.com). Prave ih restorani za sada u SAD, Velikoj Britaniji, Abu Dabiju i Dubaiju, sa kojima je napravio dogovor. Ideja je genijalna, on brine za globalni marketing i prodaju, dok lokalni restorani, kojima posao slabije ide, prave burgere koje dostavljači nose krajnjim kupcima. Svima dobro, ili barem bolje.

Jednom prilikom je napravio pop-ap događaj gde je sa drugarima besplatno delio burgere, i još plaćao ljudima po sto dolara da ih jedu. Napravila se kilometarska kolona vozila, a sve što je podelio vratilo mu se kroz reklame na Jutjubu. Pre neki dan je otvorio sopstveni restoran u šoping molu u Nju Džersiju i na otvaranje je došlo više hiljada, možda i koja desetina hiljada klijenata ili pratilaca, nazovite ih kako god hoćete.

Nijedan televizijski kuvar nikada nije imao ovakav hajp, što ukazuje na neverovatnu snagu interneta kada se pažnja usmeri na jednu tačku, odnosno individuu.

Da to nije tako samo u Americi, imali smo prilike da vidimo prošle nedelje u Srbiji. Najpoznatiji srpski jutjuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, inače dve godine stariji od Mr. Bista, zbog svog sukoba sa Željkom Mitrovićem zaslužio je da bude tema večernje emisije u udarnom terminu na Televiziji Pink.

Ovom prilikom nećemo se baviti time ko je u pravu, kakav je sadržaj emisije i šta je povod za sukob. Ali ovo jeste bila prva prilika da se televizija i internet, odnosno Jutjub, odmere u utakmici koja je sve drugo osim prijateljske.

Rezultat je sledeći. Emisiju na Pinku gledalo je oko 835.000 gledalaca i to je bila četvrta najgledanija emisija u četvrtak, koji je bio sportski dan. Ispred su bili košarka (Srbija sa Poljskom na EP) i fudbal (Partizan, Liga konferencija). Pinkovu emisiju je na Jutjubu u prva 24 sata pogledalo još oko 120.000 ljudi, sve ukupno nešto malo manje od milion.

S druge strane, u prva 24 sata na Jutjubu je strim i video Bake Praseta kako gleda emisiju na Pinku i daje svoje komentare videlo nešto više od milion i sto hiljada ljudi, grubo rečeno oko 15 odsto više od emisije na Pinku. Pritom, i Pink i Baka Prase zaradili su neki novac na reklamama, odnosno od sponzora. O ovim brojevima se može debatovati, to jest o načinu kako se do njih dolazi, ali to su jedini podaci koje imamo za upoređivanje.

Ovo su činjenice, dakle. Odavde analize mogu da meandriraju, kako se kome sviđa i šta ko voli da učita.

Recimo, radi se o različitoj publici, Pinkova je svakako starija, što znači da u tom broju ima više srpskih glasača nego na Jutjubu, ako posmatramo iz ugla političkog uticaja. Takođe, Jutjub meri gledaoce iz celog sveta, za razliku od gledalaca televizije, i meri broj pregleda, a ne pojedinačne korisnike. Ali, u prva 24 sata velika je verovatnoća da je svako pogledao tek jedanput sa jednog uređaja.

Prava pouka ove priče je da se televizija sada nalazi tamo gde su novine bile pre petnaestak godina, u Srbiji pre desetak, a to je trenutak kada internet počinje da preovlađuje. Ko se u štampi na dobar način i pravovremeno preorijentisao na onlajn, danas ima perspektivu. Ko nije, polako izumire sa publikom koja preferira papir. Tradicija tu nema nikakav uticaj, a navike prolaze.

Slično će biti i sa ekranima. Televizija koja se sada ne prilagođava, polako će gledati kako joj se gledalište negde odliva a da to nisu druge televizije. To jest, ako ne sluša pesmu, slušaće oluju. Da li će je slušati na Jutjubu ili na Spotifaju, e to je već ozbiljno pitanje. ¶