Lisica i ždral
Pis’mo k materi
Mili moji, ne znate koliko ste radosti uneli u izbu koja je već treću godinu moj dom, moj kabinet, moja redakcija, moja Đure Đakovića ulica
ВНИМАНИЕ! PAŽNЈA!
Poštovana građanko Marković, ma gde bili! U nemogućnosti da vam se lično obratimo, ovaj oglas objavljujemo u trideset sedam novina registrovanih na teritoriji bivšeg, a mi se nadamo i budućeg Sovjetskog Saveza. Oglas ćemo moći da dajemo još dva meseca, ali se svakog jutra nadamo da ćete, zbog pravde i istine koje ionako kasne, baš toga dana kupiti novine i pročitati ovaj apel.
Znamo da ste otišli ogorčeni i da ćete teško preći preko svega što vam je Srbija učinila, ali se nadamo da ćete joj pružiti šansu da se barem unekoliko iskupi. Znate šta vam nova skupština nudi?
Spremila vam je besplatne avionske karte na relaciji Omsk–Amsterdam (ako ste se izmakli dalje na istok, razlika u ceni pala bi na vaš teret, mada biste u Holandiju mogli doleteti suprotnim smerom, od zapada ka istoku, kako vam drago)? Retroaktivno vam pripada 38 neiskorišćenih povratnih karata, možete ih i vratiti najbližoj aviokompaniji koja će vam dati novac uz odbitak deset odsto. Preporođena Skupština Srbije rezervisala vam je hotel s četiri petokrakice, sleduje vam muževljeva plata ukoliko je veća od vaše, a jeste, i to vam sleduje od momenta kad je stub kuće prestao da privređuje! Ako dakle u dijaspori zarađujete manje od 12.000 dinara, i ako to možete kod notara da prevedete i overite, sa današnjim danom pripada vam 327.197 evra! Preklinjemo vas, nemojte ovo shvatiti ni kao milostinju ni kao mito (zlobnici na pomoć gledaju kao na viraž kojim država pokušava da odobrovolji i obaveže optuženike, kao, mi ćemo sve da finansiramo, a vi vodite računa šta u samoodbrani lajete, nemojte da Srbija još plati ratnu odštetu), ne, daleko od toga, naoborot, Live aid haškim junacima i njihovim porodicama samo je hrišćanski, zapravo komunistički pokušaj države da ublaži nepravdu koje ste vi lično ponajveća žrtva. Koliko dugo bračnom drugu niste nosili ponude? E, pripada vam novčana protivvrednost 950 kilograma pomorandži, 450 kilograma karneks paštete te 90 kilograma kubanskih cigara.
Pomoć države namenjena je doduše samo stradalnicima koji su dobrovoljno otišli u Hag, mi smo, pomalo na svoju ruku, angažovali advokata koji će, nadamo se, dokazati da je odlazak vašeg supruga bio dobrovoljan – nije pružio otpor kad ga je odvodilo sa Dedinja, nije doduše bio rad da pre suđenja napušta zatvor u Bačvanskoj, ali nije napravio ni skandal kad mu je njegov Ekerman otkazao gostoprimstvo.
Kao naučnik, uvek ste videli dalje od drugih, ali niste obznanjivali vizije iz daleke budućnosti, jer te vizije ne bi mogle biti proverene za vašeg života, vaše bi se svako predosećanje obistinilo za dve nedelje, bili ste, da tako kažemo, bliskovidi, ta vaša intuicija naučnice i umetnice doprinela je da par nedelja pre Sablje odete iz Srbije, mora stoga biti da ste predvideli i ovo pokajništvo Srbije! Nema u ovom oglasu ništa što ne biste i bez nas znali, ovo je naša molba da prihvatite ono što vam novi zakon daje, tačnije vraća!
P.S. Vaša dela čitanija su nego ikad, stanovništvo ih kopira, pojedine vaše misli prenose se usmenim putem, u poslednje vreme i s kolena na koleno, ono što je važno i što je dobro, zvanična, registrovana prodaja takoreći je zamrla, tako da ćete imati puno pravo na četiri ili pet medenih meseci s voljenim bićem, a te mesece vam nova Srbija od srca nudi.
Pokrivaće i telefonske razgovore (1200 evra po članu, i to je vajdica!), ali ako sada slabo stojite s kreditom, samo nas pejdžirajte, mi ćemo se vama javiti, a potom ćemo vas, ako to bude vaša volja, povezati s ljudima iz Skupštine!
Klub obožavalaca M.M., S.M., M.M., M.M., i M.M.M.
&
Mili moji,
kako je lepo ime vašeg kluba, smešim se, a niz obraz mi se kruni majčinska, supružanska i babinja suza, naglas iznova i iznova čitam jedinstvenu azbuku moje porodice, M.M., S.M., M.M., M.M., i M.M.M., jedan se jedini član izdvaja, kao promenjeni hromozom, i gle, mada se to moglo i očekivati, taj se izuzetnik našao na nišanu novog svetskog poretka, ali će ga on i srušiti, mili dakle moji, ne znate koliko ste radosti uneli u izbu koja je već treću godinu moj dom, moj kabinet, moja redakcija, moja Đure Đakovića ulica! Volela bih da se sa Srbijom izmirim i iskusuram, ali novac, ma koliki u kapitalizmu bio demijurg, za mene nije sve. Još i danas u Srbiji ima ljudi koji misle da je moj muž proneverio pare, to im nije dosta, nego nas sumnjiče da smo poželeli pa unekoliko i odobrili mislim pet ubistava… Jesam za pomirenje, umem da praštam, ali pre nego što pristanem na pomoć, imam i ja neke uslove: 1. Da se optužbe protiv mog sina povuku, da mu se pekara, diskoteka, parfimerija i frišopovi vrate u stanje pre 5. oktobra; 2. Da se Beli dvor kao stambena jedinica koju je moja porodica u celosti otkupila vrati nama kao zakonitim posednicima te da se isti nakon tri godine zloupotrebe o trošku SO Savski venac okreči; 3. Da se članovi Krunskog saveta pritvore zbog saučesništva u ometanju poseda; 4. Ako ću sa porodicom imati plaćenih sedam-osam meseci u Hagu, hoću da se bavim i naučnim radom: da budem mentor magistru Šainoviću, na čiji je naučni razvoj stavljena prevremena, nepravedna i ničim izazvana tačka, ah, večno sunce zalazi, petroleja nemam evo osmi mesec, prekidam da bih u zoru izišla pred kočiju koja će pismo odneti u gradić T., vot mchitsia troika pochtevaia, šta, ja pevam, da, pevam, prvi put od četvrtog oktobra, samovar vri, kako životu malo treba, leti s privetom, vernis’ s otvetom!