Kada budete kupovali veš-mašinu ili frižider, proverite da li ima oznaku za IoT, blutut ili vajfaj. To znači da su povezivi sa ostalim uređajima u kući, spremni za internet stvari (internet of things, to je ono IoT), da je s njim moguće "komunicirati" iz daljine, na primer mobilnim telefonom.

Nije prvi put da o tome pišemo u ovoj rubrici, internet stvari zgodan je da proverite šta vam je u kući ostalo uključeno (ringla), a šta treba da uključite pred dolazak (klima). Da li ste zaključali vrata, pa da ih zaključate ili otključate iz daljine, kao na automobilu. Svašta bi se tu još dalo izmaštati, a zanimljivo je da većina toga već postoji i koristi se u "pametnim" stanovima i na sajmovima elektronike.

Najpoznatiji takav sajam je CES u Las Vegasu, upravo završen, a glavna tema bio je internet stvari. Naime, proizvođačima je postalo jasno da su ljude već povezali, da nam ne treba više od dva, tri kompjutera i mobilna telefona po osobi, i da su sledeći i prilično neograničen prostor za povezivanje drugi aparati koje koristimo. Svi su nudili rešenja, ali trenutno su na snazi dva potencijalna pristupa.

Prvi je već aktuelan. Firme koje proizvode širok dijapazon kućnih aparata omogućuju da ih međusobno povežete na njihovoj platformi. To znači da programe na televizoru možete menjati mobilnim telefonom istog brenda, s njega puštati muziku na zvučnicima istog naziva, kontrolisati rad istoimenih kućnih aparata. Ali samo dok ste u njihovom carstvu.

Drugu ideju nudi Samsung. Iako proizvode sve što vam u domu treba, oni su spremni da ukinu ekskluzivnost te međuaparatske komunikacije. Zalažu se za jedinstvenu platformu na kojoj će moći da se povežu uređaji bilo koje marke i za koju će svako moći da pravi aplikacije. Nešto poput mešavine androida i blututa. Samsungov šef je čak na CES-u objavio da će svi aparati koje ova firma proizvodi u roku od pet godina biti spremni za internet, dakle povezivi. Samsung će se bogato učipiti (ovo nije samo mangupski rečnik) i poziva ostale da učine isto.

Zvuči dobro, ali ne i preterano realno. Za početak, malo je verovatno da taj poziv padne u Eplu na spremne uši. Otvaranje platforme, odnosno ukidanje ekskluzivnosti, moglo bi skupo da ih košta. Pojavili bi se dvostruko jeftiniji uređaji koji rade sve što i ajfon ili ajped. Zato je njihov interes da stvore svoj svet internet stvari koje se mogu umrežavati sa epl uređajima. Za sada im dobro ide.

Sledeći bitan korak su RFID-ovi, čipovi ili tagovi na proizvodima čiji će razvoj buknuti čim proradi internet stvari. Oni omogućuju da vaš telefon komunicira sa sadržajem frižidera ili vešom u (pametnoj) kanti za pranje. I da kreira vašu kupovinu pre nego što krenete ka radnji. Čak i da pronađe onu u kojoj su cene za to što vam treba najniže. To bi se onda zvalo pametna kupovina.

Ne znam da li je sve ovo dobro i da li nam je neophodno, ali sam siguran da ćemo sve to za pet, šest godina imati. I želeti. Kao što danas želimo telefon od hiljadu evra.