Dakle, dopisujete se elektronskom poštom sa nekim, stvari su se zahuktale, osmelili ste se, predložili, a sa druge strane stiže odgovor da niste normalni. Šta li sad to znači? Da li je izgovoreno na seksi i lascivan način, ljutito, ili uvređeno? Sve bi bilo drugačije kada bi poruke mogle da govore, je l’ da? Slično je i sa blogovima koje čitate i niste sigurni da li autor ironiše ili je mrtav ozbiljan, ili biste dali ne znam šta da saznate da li podjednako dobro priča kao što piše.

Eto razloga za nastanak moguće nove internet pošasti, podkastinga, odnosno postavljanja sopstvenih audio-fajlova na internet. Svako ko ima kućni kompjuter i otvorio se za jeftini mikrofon, može sa interneta da skine besplatan program za jednostavno snimanje i miksovanje zvučnih zapisa. Ostalo je u domenu mašte i entuzijazma. Možete snimati sopstvene impresije o životu i priključenijima, političke komentare, možete pevati ili pričati masne i nemasne viceve. Onda to sačuvate u MP3 formatu, koji je praktično postao internet standard, i podignete na mrežu. Recimo, na neki od sajtova koji skupljaju upravo takve umotvorine. Prosto ko pasulj.

Podkasting je iznenada dospeo u prvi plan internet kompanija, nakon što je Epl otvorio svoj iTunes sajt amaterima (vidi www.itunes.com pa onda u meniju podcasting). To je verovatno kumovalo i samom imenu ove rabote, odnosno spajanju reči broudkasting (emitovanje) i Ajpod (iPod), kako se inače zove čuveni Eplov uređaj za slušanje muzike.

Mudraci iz Epla zaključili su, dakle, da muzika više nije dovoljna, odnosno da ljudi proizvode mnogo više zvukova od onih koji su harmonični. Kao dobar argument poslužio je uspeh blogova. Ako obični ljudi mogu da pišu nešto što će čitati drugi obični ljudi, zašto se isti princip ne bi primenio i na govoranciju?

Tako da se sada veliki svetski ponuđači internet usluga i sadržaja nadmeću ko će podkasterima ponuditi veću udobnost na svojim sajtovima. Jer, ako će to biti Sledeća Velika Stvar, svi bi želeli da budu u toj igri (priželjkujući, naravno, da igrača bude što manje). Za radoznale, neki od najpopularnijih sajtova su www.podcast.net, www.ipodder.org ili www.podcastalley.com, mada sada i svaki ozbiljniji medij ima podkastove na svom sajtu.

Teoretičari interneta smatraju da, kao i kod blogova, kod podkastinga nije bitno da li vas sluša šest, šeststo ili šezdeset hiljada ljudi. Bitno je da želite nešto da kažete. S druge strane, baš kao što su štampani mediji počeli da objavljuju uspešnije blogove, pre svega na svojim sajtovima, tako su i radio-stanice u podkastingu otkrile novu vrstu interakcije sa slušaocima, odnosno odvojile su deo programa za njihovo emitovanje.

Neki u tome čak prepoznaju budućnost radija. Po njima, slušaoci sve manje imaju strpljenja za programske šeme, već žele da sami na svoj iPod ili kakav sličan uređaj spuste kombinaciju priče i muzike za koju veruju da će im se dopasti. To važi i za popularne radio-programe u formi podkasta, a trenutno je jedina prepreka definisanje autorskih prava za muziku koja se u okviru njih emituje.

Podkasting u Srbiji još uvek nije uzeo maha, to jest nije viđen nijedan lokalni sajt koji ugošćava one koji bi da kažu da su u cara Trojana kozije uši, a da pritom ne moraju da se late ašova.