Da li biste uložili novac u Uber, to se zapitao BBC dan pre nego što se Uber pojavio na njujorškoj berzi. To je prošle nedelje bio najkrupniji događaj koji se tamo dogodio od izlaska Fejsbuka na berzu pre sedam godina. Za razliku od

Fejbuska čije su akcije odmah skočile, Uber je prvih dana trgovine zabeležio pad od sedam odsto. Što ne mora nužno da bude loša vest, naročito za kompaniju osnovanu ni iz čega pre deset godina koja sada vredi osamdeset milijardi dolara.

Izlaskom na berzu Uber je prikupio više od osam milijardi dolara keša od čega će dobar deo otići ranim investitorima među kojima su Džef Bezos, biciklista Lens Armstrong, ali i mnogi Uberovi programeri koji su postali multimilioneri. Njima se investicija, odnosno zaposlenje, u startapu višestruko isplatila te im nije preterano bitno kako cena akcija varira prvih dana. S druge strane, rukovodstvo Ubera poručuje da se na berzi igra na duge staze i da ih ne plaše početna kolebanja. Koja, ipak, govore o trenutnoj atmosferi oko servisnih aplikacija.

Ni Uber ni njegov glavni konkurent Lyft ne prave profit, tačnije daleko su od toga. Ni to, samo po sebi, ne predstavlja problem. Kompanije rastu i sav prihod ulaže se u dalji razvoj. Ko hoće sada da izađe iz kola može da proda akcije na berzi, makar na tome prihodovao manje nego što bi mogao. I dalje je to barem hiljadu puta više od uloženog.

Veći problem je vizija budućnosti.

Lyft sebe u budućnosti vidi upravo onako kako i sada izgleda, kao aplikaciju koja služi da spoji one koji voze sa onima kojima je vožnja potrebna.

Uber, opet, misli da su usluge prevoza za njih ono što su bile knjige za Amazon. Pre desetak godina svako bi vam rekao da je Amazon najveća onlajn prodavnica knjiga. Danas im je procenat prihoda od knjiga jednocifren, sedam odsto.

Sličan put zamislili su u Uberu. Krenuli su sa servisom za dostavu hrane UberEats, finansijskim servisima vezanim za Vizu i organizovanjem kamionskog transporta robe. U nekoj budućnosti Uber bi mogao da bude simbol za sve vrste servisa koji se nekako mogu standardizovati, dakle da kvalitet ne varira mnogo u zavisnosti od toga ko ih pruža.

Tražite kolače za slavu, zovi Uber; potreban vam je moler ili majstor za veš mašinu, imaš na Uberu; časovi matematike za dete, najpovoljnije je na Uberu, odnosno cena se formira u zavisnosti od potražnje. U sezoni slava ili kada se popravljaju ocene, skače.

Zbog toga Uber zapošljava više od tri hiljade naučnika iz oblasti informatike čiji je zadatak da osmisle algoritme i procese koji predviđaju naše potrebe bilo da uslugu nudimo ili nam je potrebna. Uber će nam pomoći i da nađemo stan u komšiluku koji vapi za našom veštinom, a savetovaće nas i kada je najbolje da se preselimo, zbog konkurencije.

U poređenju s tim, planovi Ubera i Lyfta da u narednoj deceniji većinu njihovih vožnji obavljaju vozila bez vozača deluju sasvim realistično.