Bilo je lepo dok je trajalo, a trajalo je kratko, oko dve i po godine. Tako bismo uskoro mogli da govorimo o radu od kuće, za koji smo do pre nekoliko meseci pričali kao o “novoj normalnosti”. Ali, moda se menja, a rad od kuće na ivici je da bude sasvim demode.

Ko god da je radio od kuće, reći će vam da je to daleko od privilegije. Koristiš sopstvene resurse koje ti, najčešće, ne nadoknade u punom iznosu, ako uopšte i nadoknade. Istovremeno smanjuješ troškove firmi, pod uslovom da su menadžeri kalibrisali poslovanje i odustali od nepotrebnog poslovnog prostora i drugih vezanih troškova u kancelarijama. Sve vreme moraš da balansiraš između privatnog i porodičnog života s jedne i posla s druge strane, s tim da ne možeš posao da ostaviš “ispred vrata”. Uprkos tim argumentima, malo je onih koji bi se bez premišljanja i pregovora vratili u kancelariju i pretpandemijske radne običaje. Možda ne misle da su privilegovani, ali imaju više mogućnosti da svoj život učine udobnijim.

Iako istraživanja pokazuju da je rad od kuće efikasniji od rada u kancelariji, većina kompanija koje su ga oberučke prihvatile, poput Epla, Majkrosofta, Mete i Gugla, sada poručuju da to više nije opcija, barem ne masovna. Povratak u kancelariju je neminovnost ako želite da zadržite posao. Poznato je da su IT radnici poprilično razmaženi, a takvo ponašanje crpu iz činjenice da je potražnja za njima daleko veća od ponude. To jest, lako će promeniti poslodavca i otići kod nekoga ko plaća podjednako dobro i pristaje na njihove uslove, recimo, na rad od kuće.

I to bi sada moglo da se promeni, zapravo, već se menja. Usporavanje ekonomije počinje da se oseća i u IT sektoru, i sve pomenute kompanije prilično su ravnodušne na mogućnost da ih zaposleni napuste. Jer, odjednom, nemaju baš veliki izbor raspoloživih poslodavaca. Zato je verovatnije da će se pokunjeno vratiti u kancelariju.

Energetska kriza dodatno je zakomplikovala situaciju. Rast cene struje mogao bi rad od kuće da učini prilično skupim, ako ne i neisplativim. Ima i onih kojima bi celodnevno grejanje stana moglo biti preveliki trošak, za razliku od kancelarije, koja se greje o firminom trošku. A tu je i mogućnost restrikcija, što bi značilo da neće moći da rade nekoliko sati, možda baš kada su u cajtnotu sa poslom. Naravno, to se može rešiti alternativnim izvorima struje, poput akumulatora i baterija, što znači nova ulaganja, uz punjenje skupom strujom. Na drugoj strani su uvećani troškovi putovanja do kancelarije, plus troškovi za čuvanje male dece za one koji ih imaju. Zlatno vreme radničke slobode je iza nas, barem će tako biti ove zime, ako ćemo da poverujemo u sve prognoze.

Kancelarija u koju se vraćaju neće biti ni nalik onoj iz koje su se evakuisali u proleće 2020. Poslodavac takođe mora da smanji troškove u uslovima sveopštih poskupljenja da bi ostao konkurentan, a prvo će stradati brojne primamljivosti u vidu besplatnog ovog i onog, plus razni vidovi razonode. Sve je to podnošljivo dok ne počnu da spuštaju sobnu temperaturu. Sledeći nivo pregovora sa poslodavcem mogao bi sa dolara ili evra da se prebaci na celzijuse.

"Vreme" broj 1655, 22. septembar 2022.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com