Indijski internet portal Tehelka (www.tehelka.com) postao je svetski slavan prošle nedelje pošto su njegovi novinari razotkrili korupcionaški skandal unutar indijskog ministarstva odbrane. Predstavljajući se kao zainteresovani kupci, kolege iz Indije ponudile su mito ministru odbrane i nekim članovima koalicione vlade, a jedan deo su im čak i isplatili. Da olakšaju posao indijskom pravosuđu po pitanju materijalnih dokaza, ovu transakciju snimili su minijaturnom digitalnom kamerom i snimak potom postavili na svoj sajt. Tako je krenula lavina koja preti da sruši vladu formiranu od partija koje su decenijama bile u senci sada opozicione Kongresne partije.

Ovaj slučaj na lep način ilustruje moć interneta kao medija. Tehelka, slučajno ili namerno, nije registrovana kao indijski već američki sajt, čime indijska vlada ni formalno nema kontrolu nad njenim sadržajem, dok američka vlada nema uticaj na "dotkom" adrese, čak ni u domenu njihove registracije. Svako može napraviti internet novine, to čak i ne mora da košta mnogo, a mogućnost registrovanja prezentacije izvan sopstvene države garant je nezavisnosti, naravno ukoliko se takav vid samostalnosti traži. Ne postoje dozvole, samim tim ne postoje ni zabrane i jedino na čemu se dobija bitka je kvalitetan sadržaj. Niko vam ne može zaustaviti štampariju, niti skinuti antenu ukoliko odbijete da se povinujete "višim nacionalnim interesima".

Naravno da ovakva sloboda ne raduje previše političare, pitajte indijskog premijera Vajpaija uostalom, te se poslednjih nekoliko godina vodi prava bitka između korisnika interneta i vlada koja nekada preraste i u fizički obračun, što je bio slučaj prošle nedelje u Napulju, gde su predstavnici više država raspravljali o kontroli interneta, uz proteste desetak hiljada ljudi.

Vlasti danas mogu imati uticaj na internet u domenu hardvera (fizičkog povezivanja), cene usluga i oporezivanja i delimično po pitanju ograničavanja pristupa određenim sadržajima (Kina, Singapur), ali ne mogu uticati na ono što se na internet postavlja. S druge strane postoji snažan pritisak da se filtrira sva elektronska pošta uz obrazloženje da se radi o borbi protiv terorizma i pedofilije.

Vladama na ruku idu zloupotrebe interneta, širenje virusa, DOS napadi (neki bi rekli dosovski) i koriste svaku priliku da upozore da je zavođenje reda u interesu korisnika. Neretko i sami korisnici, naročito kada su oštećeni od strane hakera, traže striktnije zakone (ili zakone uopšte kao što je slučaj kod nas) uzdajući se da će to biti brana "sajber terorizmu", previđajući da takvi zakoni u realnom svetu postoje pa nismo iskorenili ni kriminal ni terorizam, naprotiv.

Sloboda koju internet u današnje vreme pruža podrazumeva i izvesnu meru anarhije i sasvim liči na surfovanje, ali ono pravo. Lepo je dok ste na talasu, ali može se desiti i da vas poklopi kada ste neoprezni i tada ste kivni na sve.

Treba li zbog toga urediti talasanje?