Kako sada stvari stoje, internet će prestati da postoji najkasnije u septembru ove godine. Okej, to je malo preterivanje. Sa naglaskom na "malo". Jer internet se zaista nalazi pred velikom krizom, do septembra bi mogao potpuno da ostane bez novih adresa. No, krenimo redom.

Osnova funkcionisanja interneta je nešto što se zove internet protokol. On definiše kako se računari na mreži sporazumevaju, inače ne bi mogli da se povežu. Pre trideset jednu godinu uvedena je četvrta verzija internet protokola, skraćeno IPv4. Svaki računar, da bi mogao da bude deo interneta, mora da ima svoju jedinstvenu adresu koju ovaj protokol definiše kao niz od četiri maksimalno trocifrena broja, recimo 192.191.1.12. Brojevi se kreću od 0 do 255 što znači da je ukupan broj adresa koje je ovaj protokol predvideo 4,3 milijarde.

U vreme kada je protokol nastao taj je broj izgledao neiscrpno, PC računari su tek počeli da se pojavljuju.

Krajem osamdesetih internet je već počeo da hvata zamah i pojavile su se prve sumnje u održivost protokola 4. Bilo je jasno da će se u nekoj budućnosti iscrpsti, samo niko nije mogao da pretpostavi kada. Krenulo se u razvoj novog protokola, nazvanog IPv6, koji je pušten u upotrebu 1996. To ne znači da su provajderi poleteli da ga koriste. Svi uređaji radili su na četvorci, adresa je još bilo u izobilju te nije bilo potrebe da se prelazi na novi protokol.

Glavna odlika šestice je da adrese beleži kao niz od osam maksimalno četvorocifrenih brojeva, gde je cifre moguće menjati i slovima, što ukupan broj mogućih adresa podiže na broj koji ne umem da definišem rečima, ali za one koji se razumeju u matematiku reći ću da je u pitanju dvojka na sto dvadeset osmi stepen. Dakle, ima rešenja, smislili ljudi.

Sada se vraćamo nekoliko dana unazad, na 3. februar ove godine kada su veliki svetski provajderi dobili poslednjih pet blokova adresa, a u svakom bloku ih je 16 miliona. Kada se to potroši, nema više, a procena je da će ova količina potrajati do septembra.

Razlog za tako brzu potrošnju je ekspanzija interneta, naročito mobilnog, i potreba da se svi novi uređaji povežu na mrežu, a rekoh, svaki zahteva svoju adresu.

Preporuka vrhovnog tela koje upravlja internet adresama ICANN-a je da provajderi što pre pređu na novi protokol i tako udobno i neprimetno prevaziđu problem adresa. Svako ko to ne uradi odmah, ponaša se neodgovorno, poručuje ICANN.

Nekadašnji član odbora ICANN-a za nacionalne domene Slobodan Marković kaže za "Vreme" da je većina ozbiljnih sajtova vidljiva sa oba protokola, da se tako izrazim. To znači da se IPv4 adrese mogu lako prevesti u IPv6, dodavanjem nula ili nekih drugih oznaka kako bi se od manjeg napravio veći niz. "To ne znači da će četvorka nestati brzo", kaže Marković, upoređujući je sa starim automobilima koji se kreću putevima dokle god mogu da idu iako su tehnološki prevaziđeni. Ali, ne smetaju, sve dok saobraćaj nose novi modeli.

Internet je, dakle, pred najvećom tranzicijom otkako je nastao. Ono čemu se svi nadaju jeste da će se ona obaviti neprimetno za korisnike, osim što će se neke adrese u čitačima ispisivati drugačije. Ako sve ostane na ovom jednom tekstu komplikovanom za pisanje, a kamoli za čitanje, biće odlično.