Prošlonedeljna najava direktora Telekoma Srbija da ovo preduzeće neće tražiti produženje monopola na fiksnu telefoniju (koji ističe 9. juna ove godine) izazvala je dosta entuzijazma u javnosti. Za takvo raspoloženje, međutim, nema previše opravdanja. Velikodušnost Telekoma nije rezultat (isključivo) stvarne spremnosti za tržišnu utakmicu, već proste činjenice da će se monopol produžiti sam od sebe. Naime, da bi tu došlo do bilo kakve promene, neophodno je da na snagu stupi novi zakon o telekomunikacijama, a uslov za to je da Skupština izabere članove Agencije za telekomunikacije. Male su šanse da se to dogodi do 9. juna, nešto veće da članovi budu imenovani do kraja godine. Kako god, Agenciji će biti potrebno izvesno vreme da profunkcioniše, isto važi i za Zakon, a ako se na sve dodaju rokovi potrebni da se novi operateri fiksne telefonije legalno pojave na tržištu, Telekom je "bezbedan" barem još dve godine.

U stvari, tako bi trebalo da bude ako bi se na današnje telekomunikacije gledalo iz vizure, recimo, 1997. godine kada je monopol oročen. Današnja tehnologija malo komplikuje situaciju, a lako se može desiti da najveću cenu plati upravo Telekom, koji se sada oseća fino i bezbedno u svojoj koži (ili mreži).

Telekom je pre dve godine vodio pravi rat sa internet provajderima oko prenosa telefonskih razgovora internetom (popularnije VoIP). Argumetni Telekoma bili su da se internet ne može koristiti za klasično telefoniranje, ali da Telekom nema ništa protiv da provajderi omogućuju internet telefoniranje. Razlika je u tome da u prvom slučaju korisnik koristi svoj uobičajeni telefonski aparat, a na internet prelazi negde u centrali, dok kod internet telefoniranja koristite kućni računar priključen na internet.

Sada se pojavljuje rešenje za provajdere koje izuzetno ide na ruku onima koji nude internet usluge kroz tv-kablove. U SAD i Velikoj Britaniji kompanija Vonejdž nudi korisnicima "brzog" interneta da u sistem ubace jedan ruter računar u koji se potom uključuje običan kućni telefonski aparat (naravno, onaj sa tonskim biranjem). U slučaju Srbije, to znači da korisnik kablovske mreže dobija (kupuje, iznajmljuje) nekakvu kutijicu u koju uključuje svoj telefonski aparat.

Za oko 15 evra mesečno sa takvog sistema dobijate neograničen broj poziva u lokalu i unutar države uz znatno niže cene u međunarodnom saobraćaju i kod pozivanja mobilnih telefona. Pozivanje drugog korisnika Vonejdž telefona potpuno je besplatno bez obzira na to gde se u svetu nalazi (što će svakako naći ogromnu primenu u firmama, naročito onim koje imaju mreže predstavništava).

Uz nešto bolji aparat moguće je i razmenjivanje elektronske pošte, a u ovom sistemu svoj broj možete seliti po mreži. Ako ste, recimo, u hotelu koji je korisnik ove usluge, telefon u sobi može da prima vaše "kućne" pozive (pod uslovom da to uopšte poželite). Uslovi pozivanja i naplaćivanja biće identični, bez obzira na to gde se nalazite.

Za razliku od dosadašnjeg internet telefoniranja, ovde je računar praktično nevidljiv, tako da je sistem atraktivan za mnoge koji i ne pomišljaju da se "priključe na internet". Jedina razlika je u računu. Pretplata je viša nego kod Telekoma (sada), ali je zato većina vaših potreba već uključena u cenu.

Za uvođenje ovakvog telefoniranja u Srbiju ne postoje ni sada nikakve prepreke, mada se očekuje da će potencijalni ponuđači sačekati barem 9. jun pre nego što se "upuste". Naravno, i Telekom može da se okuša, ali prednost u odnosu na njega imaće manje firme, sposobnije da se brže prilagode tržištu koje će u početku biti veoma prevrtljivo. U svakom slučaju, pobediće onaj ko u prvoj turi podeli korisnicima najviše rutera za priključenje na njegov sistem.