Izgledalo je da će ova predizborna kampanja biti neobično mlaka, da ne kažem dosadna. Spotove su emitovali samo SNS i SPS, dok opozicija u par minuta uspeva da pošalje poneku poruku, kao kada se rastajete od ortaka, a vozač noćnog prevoza iz inata zatvara zadnja vrata. Doviknete ponešto, dogovorite se kada ćete se ponovo videti. Nisam uspeo da provalim te urednike, naročito u medijima sa nacionalnom frekvencijom ili na RTS-u, koji će krvnički preseći rečenicu nekog opozicionog političara ukoliko prelazi dozvoljenih minut ili dva. Neki titluju, neki brzo govore, ali većina ne uspeva da završi misao, surova štoperica će vas preseći kao sekira. U protivnom, moglo bi se pomisliti da će tih par sekundi biti protumačeno kao pristrasnost javnog servisa.

Međutim, Predsednik nema taj problem. On će pokucati možda i na vaša vrata i skrušenim glasom izraziti kako mu je “neobično drago” što je svratio baš kod vas. Doneće keksiće AV, vino AV, med AV, probiotik AV, pitaće možda da li može da koristi vaš toalet, doneće upaljače, sveske, poput Deda Mraza. Ljudi mu se na spotovima baš obraduju, a u međuvremenu on će dva puta dnevno da se obrati na Pinku – ujutru kod Jovane, uveče kod Verice – i ogadiće vam opoziciju i sve one koji ga ne vole.

U međuvremenu, isto to će raditi i Ana Brnabić, dok će, recimo, ministar Gašić legitimno, iako je policija u službi svih građana, obići lokalni kol-centar u Kruševcu. Nažalost, to nije dispečer policije, za koju je nadležan, već kol-centar SNS-a, gde će odraditi par poziva. Ludilo, pozove te neko na fiksni, kaže: “Dobar dan, ovde Bratislav Gašić” i kao sve normalno. Iskreno, ja ne znam kako bih reagovao. Možda bih pitao odakle mu moj broj, al’ šta ću ako mi kaže da je dobio u MUP-u. Pitam se da l’ mu neko spušta slušalicu, ili ga ne daj bože izvređa… Ne ide to, posle ti na vrata zvoni – ne Vučić kome je “neobično drago”, već patrola, jer si napao državnu instituciju zvanu Gašić. Zajebano.

Međutim, kampanja je dobila obrt kada je utvrđeno da su se na spiskovima overenih potpisa za prijavu lista pojavili fantomski birači. Tu je počeo rat između opozicionih stranaka, jer se pokazalo da je neko mogao da zloupotrebi vaš potpis i vaša lična dokumenta. Takođe, javnost je saznala za mogućnost da vam vlast prikupi potpise, ukoliko im je u interesu da se vaša lista registruje. Ukratko, otkrivena je trgovina, ili preciznije, manipulacija potpisima još pre izbora. Treba biti iskren i reći da čak ni političke stranke nisu u stanju da kontrolišu da li ih neko zloupotrebljava prilikom prikupljanja i overe potpisa, ali problem je relativno lako rešiv, čak i u Crnoj Gori postoji aplikacija kojom možete proveriti da li je neko zloupotrebio vaš potpis. Za sada vi morate lično da podnesete prijavu i čekate ko zna koliko da utvrdite da li ste prenkovani, ali će se do tada izbori završiti, a kako kaže legendarna makedonska reklama, posle ebane nema kaenje!

Evidentno, ova kampanja će biti upamćena po tome što je postala – lična. Udara se ispod pojasa u cevanicu, sa sve bizarnijim optužbama. Premijerka Brnabić je do danas prednjačila, jer je Ćutu optužila da puši, prikazala je ličnu adresu opozicionog političara Miketića, nije se štedeo ni koalicioni partner, pa je SPS, odnosno njegovi kandidati poput Braunovića, bio prozivan za orgije po nekakvim hotelima. Predsednik je zatim zakucao i na vrata svojih oponenata. Mehanizam je surovo primenjen, poput skeča Montija Pajtona u kojem, recimo, nagovestite Đorđu Miketiću da “postoje neki snimci”, ili Predsednik na sličan način upozorava sudiju Majića da zna “nešto” o “nekome” iz njegovog okruženja.

Pola dana kasnije, pomenuti Mketić iz opozicije dobija poruku sa fotografijom na kojoj je sa nekom damom i lascivno-pretećom porukom, gde se pominje “mama”. Pre godinu i po dana čoveku su ukradeni kompjuter i stari telefoni kada mu je neko obio stan. Od tada čeka ovu vrstu ucene, i evo je sada, pola dana nakon što mu je Predsednik najavio preko televizije. Verujte, najbolji lek za ovakve poruke je da ih istog momenta učinite javnim, objavite ih i time vlast i ucenitelje učinite bolesnim i perverznim voajerima. Nije teško otkriti ko bi mogao da stoji iza ovakvih svinjarija, jer se u ovoj zemlji već decenijama Udba ili BIA bave opozicijom, a ne stvarnim opasnostima za zemlju i poredak.

Kao što će vas Gašić iz policije pozvati da glasate, a Predsednik prozvati kao u Montiju Pajtonu, onda će vas BIA podsetiti šta ste radili prošlog leta, ili nekog drugog leta ili zime. Nije loše da se onda pred izbore sami pred sobom ispovedite, još od tinejdžerskih dana, jer će džoint na akademiji biti teška narkomanija, prekoračenje brzine “divljanje po ulicama”, tinejdžerska tuča biće opisana kao “nasilničko ponašanje”, fotografija sa maskenbala ili žurke znak da ste “manijak”, slika sa plaže pornografija, možda ste kao Ćuta pušač, slikaće vam ulaz, ulazna vrata, naći će komšiju koji vas baš ne voli pa će vas popljuvati, ili će jednostavno izmisliti da ste polno opštili sa usisivačem ili da ste zaljubljeni u ćurana vašeg bivšeg koalicionog partnera.

Ovde očaj rađa inspiraciju. Boža Spasić je u nekoliko navrata otvoreno govorio o takvim lažima koje je BIA fabrikovala za račun vlasti. Nažalost, u ovom slučaju je ipak pređena neka granica, ne samo dobrog ukusa, jer vlast koristi resurse službi bezbednosti za obračun sa političkim neistomišljenicima. Nažalost u Srbiji smo videli kuda nas to može odvesti, pa je hitno potrebno da se sve te službe i službice vrate u zakonske okvire. Do tada, gledaćemo političku pornografiju u režiji vlasti.