Nova godina je u mom slučaju započela medijskim sumrakom. Od polovine januara, ostao sam bez N1 i ostalih kanala United grupe kao i drugi korisnici provajdera Supernova. Posle kupovine dva manja operatera (Radijus vektor i Kopernikus) postali smo deo nove mreže, iza koje stoji Telekom Srbije. Mi smo u Radijus vektoru tako izgubili neutralan položaj kablovske Švajcarske, koja je nudila kanale oba rivala. Po isteku ugovora nastao je kablovski karambol, rat saopštenjima i, koliko čujem, ozbiljan broj raskida pretplatničkih ugovora.

Pažljivo sam pratio saopštenja United grupe i Supernove (u daljem tekstu Telekoma, da se ne krijemo iza ćerki firmi) i primetio sam da obe kompanije pokušavaju da nam dokažu kako posluju po tržišnim pravilima, a onaj drugi ih krši. Korisnicima se interpretiraju potezi konkurencije i morate se namučiti da dođete do suvih činjenica.

U ovom trenutku (a danas je utorak), svim Telekomovim povezanim kompanijama je ponuđen informativni kanal N1 po ceni od 0,4 evra po korisniku.

Po svoj prilici, nema ponude za paket ostalih kanala United grupe (Sport klub, Cinemania, Lov i ribolov, itd., uključujući i Nova S i Nova sport).

Ako baš pokušamo da merimo krivicu za nastalu situaciju, brzo ćemo otkriti da je ova medijska podela višeslojna i da, naravno, ima veze sa politikom. Prema raspoloživim informacijama, monopol United grupe postoji u određenoj meri, jer svoje ekskluzivne kanale ne žele da emituju u konkurentskoj mreži. Korisnici njihove mreže, recimo, ne mogu "dokupiti" kanale Arena sporta, pa utakmice gledaju kod kumova i prijatelja koji su u drugoj mreži.

Međutim, monopol Telekoma je u ovom trenutku mnogo izraženiji. Osim što su vršili akvizicije i proširenje mreže državnim parama, sada pokušavaju da suštinski iz svojih paketa izbace kanale konkurencije. Sa ovim sam se već susreo kada mi je bila ponuđena usluga premotavanja kanala, jer je sa novim uređajem volšebno nestala iz ponude serija kanala United medije. Govorim o ozbiljnom broju korisnika (oko 210.000) koji su praktično ostali bez kanala koje su želeli i plaćali. Bilo je na momente komično, jer su u tehničkoj službi, ili u korisničkom servisu, izbegavali da nam kažu šta se zapravo dešava.

Zanimljivo je bilo slušati savete prijatelja šta da radiš u ovoj situaciji. Oni koji su želeli da otkažu usluge dobijali su tipske odgovore (strpite se, odgovoran je SBB, a ne mi itd.). Dobio sam i savet da, recimo, aktiviram EON servis, pa imam priliku da gledam kanale oba provajdera. Tu mi se, naravno, probudio inat, jer mi se čini da je suludo 2020. u digitalnoj eri da u Srbiji ne možete da izaberete i plaćate programe koje želite. Prijatelji iz inostranstva su mi objasnili da se u zemljama Zapadne Evrope kanali uglavnom biraju. Imate osnovni paket kanala sa nacionalnom frekvencijom i internet, a zatim sa liste prema ceni pravite svoj izbor kanala i paketa. Provajderi se nadmeću povoljnijim cenama kanala, dodatnim uslugama, pouzdanijom mrežom, ali nema ovakve podele koja vam izborom kabla definiše medijsku sliku Srbije koju ćete gledati.

Kako ovog monopola nema za, recimo, kanale HBO ili Cinemax, koje sam takođe izabrao. Ili, kako se provajderi ne spore oko Pinkovih kanala, kojih imate na desetine.

Ne očekujem da će prijave za monopolsko ponašanje, kojima mašu u Telekomu, dovesti do bilo kakvog rezultata. Ta Pandorina kutija je, uveren sam, otvorena kada su provajderi postali i proizvođači sadržaja.

Ipak, bilo bi glupo kada bismo medijsku situaciju u Srbiji pokušali da objasnimo isključivo zakonima tržišta. Najvažniji uticaj na medijsku sliku ima, naravno, politika. Vlast u Srbiji je u paničnoj potrebi za kontrolom medija na različite načine ovladala javnim servisom, televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i kablovskim operaterima van United medije. Sada je možda najtačniji opis situacije u medijima sukob državnih medija (državnog kapitala) sa privatnom mrežom i privatnim kapitalom. Sukob javnog i privatnog sektora, jer se parama iz budžeta, putem Telekoma, vodi medijski rat sa SBB-om, odnosno United medijom. Kako to može biti ravnopravna borba kada od predsednika Vučića naniže svi predstavnici vlasti N1 televiziju zovu plaćeničkom i američkom, a kanale – Šolakovim i Đilasovim, a potom sledi mantra o lopovima i stotinama miliona ukradenih evra. Kako onda uopšte radi kompanija čiji su vlasnici toliko ozbiljni kriminalci i zašto Telekom uopšte želi da posluje sa njima? Vlastima upravo odgovora stanje u kojem političke protivnike bez ikakve odgovornosti godinama javno nazivate kriminalcima, bez dokaza, suda i presude.

Dakle, pritisak vlasti je inspirisan političkim motivima i to se na kraju odrazilo na izbor kanala na našem daljinskom. Privid medijskog tržišta je zato veoma nalik prividu slobodnih izbora, kada se licitira datumom izbora ili visinom cenzusa. Ispade da se u Srbiji ovih dana glasa daljinskim.