"Nema telefon, on ima radio", čuveni je citat iz špice za radio-emisiju "Od doručka do ručka". Ako je to nekada bila duhovita dosetka (ili šta li već), od ove nedelje može se koristiti eventualno kao slogan za reklamiranje novih modela mobilnih telefona. Od ponedeljka je, naime, britanska radio-stanica Virdžin (www.virginradio.co.uk) počela da emituje svoj program preko 3G mreže mobilne telefonije. Slušanje podrazumeva posedovanje aparata koji može da pristupi ovoj mreži, kao i učitavanje u telefon softvera koji omogućuje slušanje. Virdžin je ceo projekat napravio u saradnji sa kompanijom Sidas (www.sydusmobile.com), koja se bavi razvojem softvera za mobilne telefone.

Virdžin radio se može slušati i u Srbiji budući da domaći provajderi nude i 3G pristup. Naravno, postavlja se pitanje koliko to zadovoljstvo košta. Jedan sat radio-programa smešta se u 7,2 megabajta, a Mobtel (informacije sa sajta) u 3G mreži naplaćuje između 40 i 50 dinara po isporučenom megabajtu. Znači, jedan sat slušanja u Srbiji koštao bi nešto manje od 400 dinara.

Predstavnici Virdžina ovih dana likuju, ne samo zato što su prvi već i zbog toga što veruju da ovim svojim potezom pišu novu istoriju radija. Nakon pronalaska tranzistorskog prijemnika i radio-aparata za kola, slušanje radio-programa na mobilnom telefonu moglo bi prerasti u novu radio revoluciju praćenu značajnim porastom slušanosti, a o mogućnostima interakcije (sa programom koji se emituje) da i ne govorimo. Prosto govoreći, vašu omiljenu emisiju moći ćete da slušate gde god da se u svetu trenutno nalazite, a na njen početak vas (zvonjavom) može upozoriti mobilni telefon.

Ostaje još da se utvrdi da li je moguće lokalizovanje radio-reklama ili, što bi bilo još bolje, plaćanje određenog procenta radio-stanicama za svaki preneseni kilobajt njihovog programa.

Mogućnost da se mobilni telefon pretvori u "nosač zvuka" osetile su i druge kompanije, pomenimo Majkrosoft, Nokiju, Motorolu i Soni Erikson. Izazvani neverovatnim uspehom Eplovog "ajpoda" (spravice koja omogućava slušanje digitalizovane muzike), oni su odlučili da mu stanu u kraj dodajući mobilnim telefonima funkciju MP3 plejera. Procena je, naime, da će u bliskoj budućnosti mobilni telefoni biti najveće tržište za distribuciju muzike, veće nego gramofoni, kasetofoni i CD plejeri skupa i ikada. Problem je u tome što aktuelni mobilni telefoni imaju relativno malu memoriju u odnosu na pomenuti ajpod (iPod), ali to će se u narednim generacijama telefona prevazići dodavanjem minijaturnog hard diska. Još veći problem je relativno mali kapacitet baterija, tek nekoliko sati, te zbog slušanja muzike brzo ostajete i bez mobilnog telefona, a to nije neka sreća.

Naravno, moguć je i razvoj tehnologije u drugom smeru. Umesto da se mobilnom telefonu dodaju razne nove funkcije možda će se drugim aparatima dodavati mogućnost telefoniranja (ili komuniciranja), budući da se u poslednje vreme i frižideri povezuju sa internetom. Tehnologija praktično već postoji, samo još da neko smisli efikasan način naplaćivanja.