Početkom decembra bili smo zapanjeni mogućnostima treće (zapravo 3,5) generacije čet bota, a samo nekoliko meseci kasnije je lansirana i četvrta. U skladu sa najavama, dramatično je bolja od prethodne, a osim teksta može da obrađuje i slike, video i audio. Prvi utisci su takvi da je za našu budućnost počeo da brine i Sem Altman, direktor OpenAI, kompanije koja razvija čet botove. On strepi od izostanka kontrole nad upotrebom botova, što bi mogli da iskoriste oni sa nečasnim namerama. A tehnologija je nestvarno moćna.

Nova generacija čet botova može da prepozna glas, pretvori ga u tekst, rediguje ga i onda prevede na 95 jezika, među kojima je i srpski. Imao sam prilike da isprobam transkripciju sa srpskog jezika i mogao bih da kažem da je oko 95 odsto precizna. To je prilično dobro, ali nedovoljno za komercijalnu upotrebu, to jest neophodno je da poslednju reviziju ipak izvrši živ čovek. Što se prevođenja tiče, program radi mnogo bolje, gotovo savršeno.

Rad sa slikama je još impozantniji, ali više zbog toga što nam je vizuelna kultura na nižem nivou od čitalačke. Svejedno, čet bot može da se poigrava sa slikom, pa i videom. Komande, odnosno pitanja mogu mu se izreći glasom, dakle, može da bude odličan asistent u situacijama kada vam ruke nisu slobodne. Ako je treća generacija mogla da zameni novinare u pisanju vesti, onda bi četvrta i sve generacije koje slede mogle da montiraju televizijske priloge na osnovu pisanih ili verbalnih uputa. Trivijalni zadaci neće više zahtevati “ljudsku ruku”, dovoljno će biti da se kompjuteru kaže ili napiše šta nam je potrebno.

Oni koji svoj posao rade prosečno i ispod prosečno ili predvidljivo, imaju sve razloge da brinu kako će ostati bez tog posla, sem ukoliko razviju sposobnost revidiranja konačnog rezultata čet bota, što je zanimanje koje će narednih godina procvetati. Oni koji rade kreativno ne treba da se sekiraju, naprotiv. Botovi nisu programirani da smisle nešto novo, već da iz postojećeg znanja kreiraju najbolje moguće rešenje. U tom procesu mogu biti od ogromne pomoći, tačnije završavaće “dosadne” poslove ostavljajući nam više vremena za inovacije i kreacije.

Mnogo je zanimljivije uključivanje botova u sve digitalne aplikacije. Majkrosoft je već najavio da će čet bot biti integrisan u naredne verzije Ofisa, što znači da će nam pomagati da pišemo, ali i da crtamo grafike ili da ih animiramo. Botovi će praviti spektakularne pauer point 3D prezentacije i slično.

Pretraživanje interneta biće potpuno drugačije jer će nam bot davati savete i tačne odgovore umesto da nam nudi obilje linkova pa da se među njima snalazimo sami, u izvesnoj meri to se već i radi. Naravno, spremite se za mnogo lutanja i nerealnih očekivanja od ove tehnologije, ali svako razočarenje u mogućnosti čet bota trebalo bi da nas usreći. Jer je to dokaz da još uvek možemo da zamislimo više nego što mašina može da uradi sama. Kome se te dve stvari poklope, u nevolji je.

Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet, da krenemo od kuće. Kad smo već kod takvih poređenja, a uz svest da će botovi preuzeti dobar deo IT poslova, čini se da zanatlije imaju svetliju budućnost od mnogih programera.