Već je bilo reči o tome u ovoj rubrici, ali nije na odmet ponoviti. Ukoliko vam stižu mejlovi sa upozorenjima da niste pokrili neki račun, završili neki posao, da imate višak ili manjak u banci i nudi vam se atačment u kojem je sve detaljno objašnjeno, ne otvarajte ga ni za živu glavu. U pitanju je malver, najgora vrsta prevare do sada. Klikom na fajl startujete program koji može da vam zaključa kompjuter kada to lopov, odnosno ucenjivač poželi. Otključavanje se plaća, masno.

Dobra strana ovih ucena je što su uglavnom na engleskom jeziku, tako da većina korisnika u Srbiji ili prepoznaje prevaru ili misli da im je mejl stigao greškom pa ništa ne otvara. Mada ima zabeleženih i drugačijih sudbina. No, nevolja je ukoliko dođe do lokalizacije pa počnu da nam stižu poruke na srpskom, sa adresa koje liče na adrese naših banaka, opština ili kakve druge državne institucije. Stoga bi trebalo uspostaviti određena pravila i učiti ih u školi i na svim drugim mestima. Nema slanja nikakvih fajlova krajnjim korisnicima dok to oni sami ne traže. A i tada je bolje da se svakom poslu sa bankom ili državom pristupa kroz sertifikovane aplikacije.

Lokalizacija, zapravo, počinje iz dobrih pobuda i tiče se trenutnog softverskog hita, razvoja takozvanih čet botova, odnosno internet robotića sposobnih da vode razgovor i odgovaraju na vaša pitanja. Zamenjujući živog čoveka za nekim kompjuterom, bot prepoznaje vaš zahtev i odgovara vam na najbolji mogući način dokle god to ume, odnosno dokle god vaša pitanja ne izlaze iz okvira onoga što je naučio. Ako se taj nivo pređe, u razgovor se uključuje pravi čovek, s tim da bi to s vremenom bilo sve ređe i ređe. Budući da su botovi programirani tako da uče iz prethodnih razgovora, da ih pamte i da s vremenom nestane razlika između njih i živog operatera. Što ide naruku onima koji tvrde da će svaki posao koji je moguće automatizovati preuzeti pametna mašina. Uključujući i šalterski.

Tu dolazimo do za Srbiju zanimljivog pitanja. Šta će se desiti sa ljudima koje ovde nazivamo botovima zbog posla koji rade na internetu? (Inače, da se ta reč, bot, koristi za čoveka, a ne za softver prvi put sam čuo od Dragoljuba Žarkovića na jednoj tribini, odglumio sam tada da znam o čemu se radi, ubeđen da je u pitanju pogrešna interpretacija.) Dakle, softverski botovi, sposobni da uče srpski i kopiraju navike svog vlasnika biće u stanju da razgovaraju sa nama, a verovatno i da nam dobacuju, kleveću, psuju, vređaju i rade manje-više sve za šta je danas potreban živ čovek. Moći će da se podese da se javljaju iz svih delova sveta, da izbegavaju programe za blokiranje, zavisiće samo od volje onog ko ih je zakupio, odnosno od nivoa napada ili podrške koju on odredi. Neće tražiti platu, trošiće samo malo struje i interneta.

Ako nas to ne odvrati od beskorisne rasprave na društvenim mrežama, ne znam šta će.