Urušavanje Vučića: Optimizam slobodnih građana

Proročanstvo Saše Jankovića, šefa novoizabranog pokreta slobodnih građana Srbije, pokreta kome je samo desetak dana pre osnivanja neko ukrao ime, ima veće šanse da se ostvari nego da taj pokret nešto ozbiljno učini.

Janković je, naime, izjavio da će Vučić za jedno tri godine sam da se uruši ,što je izgledalo kao poziv da sedite kod kuće i vrtite palčeve. Pristojnost je slaba nadoknada za borbenost. Pozivanje na zakone i propise izgleda kao obična slabost. Smiren glas slabo se čuje. Vaspitanje je anahrono.

Ali, to proročanstvo da će Vučić i njegovi sami sebe da pojedu nije daleko od istine. Gluposti te politike ponavljaju se kao ove majske kiše. Svaki čas nešto pljusne iz vedra neba, grmi i seva.

Vučić nije više uzdržan ni u elementarnim granicama. On je dao pare za EPS, on je dao pare za fudbalski klub Partizan, on je… ama nema šta nije, dođe mi da ga zovem da mi da hiljadu evra na zajam, pa ako prođe – prođe.

U odličnoj analizi u "Peščaniku" Sofija Mandić piše:

"Interesantno u slučaju Gašič jeste i to što je predsednik vlade u odlasku potvrdio da će Gašić biti novi šef BIA i da se celokupna javnost ponaša baš kao da je to završena stvar. Naime, direktora BIA postavlja i razrešava vlada, na sednici vlade, a ne njen predsednik u obraćanju medijima. To ponovo liči na slučaj Gašićeve smene kada je isti akter u jednom trenutku, na insistiranje javnosti da se izjasni o smeni, odgovorio da je Gašić već smenjen, iako nije bila doneta zvanična odluka o razrešenju. I sada je sve isto, ali u obrnutom smeru – Gašić je postao šef BIA samom namerom predsednika vlade da to tako bude.

Vučić se iz vanrednog sudije transformisao u službeni glasnik, glasilo koje objavljuje najvažnije odluke donete, između ostalog, i na sednicama vlade. Pošto je to već tako, mi moramo napraviti korak dalje i tražiti odmah smenu Bratislava Gašića i to bržu, jaču i bolju nego prvi put. Smenu treba tražiti iz istih razloga zbog kojih je Gašić morao da napusti i svoju prethodnu javnu funkciju – zbog nedostatka profesionalnih kvalifikacija, javno iskazane mizoginije i teškog prostakluka, neispitane odgovornosti za finansijske malverzacije, (ne)postupanja u majskim poplavama i izgubljenih života u helikopterskoj nesreći."

O ovom Gašićevom postavljenju pišemo opširnije na stranicama koje slede, ali meni se najviše dopalo Mandićkino poređenje Vučića sa službenim glasnikom, a nije daleko od pameti da ga poredimo i sa Republičkom zavodom za statistiku – i oni natežu kako on kaže – a u konačnoj viziji savršenog sveta on će čitati i vremensku prognozu.

Policajni ministar sve je pobrkao pa na bledu najavu da bi neki mogli da protestuju na dan Vučićeve inauguracije u Kamenka Katića – za mlađe čitaoce to je gospodin koje je u poslednjih pet minuta državnih vesti vedrio i oblačio – preti kontramitingom raspojasanih i sendvičima snabdevenih naprednjaka. Vreme i mesto inauguracije, pretvrobe Vučića u još većeg Vučića, za sada se uspešno kriju. Valjda nadležni pamte kako je predsednički špalir Slobodana Miloševića gađan cipelama na početku poslednjeg mandata.

Sloba je verovatno prezrivo frktao i gunđao oko te manifestacije građanske neposlušnosti, a, verujte mi, ovi bi zastali da pokupe cipele, pa šta spare – spare, a šta ne mogu da spare na licu mesta – tu je Bata Gašić.

Embahade: Uloga Kajla Skota

Svako malo prisiljen sam, kao i vi poštovani čitaoci, da gledam vesti u kojima Vučić i Kajl Skot, američki ambasador u Beogradu, razmenjuju poruke, razumevanje i ideje o napretku. Srbija je valjda jedina zemlja u regionu, Evropi i svetu, gde se ambasadorima i njihovim izjavama – ruskim, koliko i američkim, ali i svakom drugom činovniku iz belog sveta – pridaje značaj mnogo veći od njihove značajnosti.

A onda je taj Skot citirao Vučića i rekao da je taj "Informer" ološ, o čemu takođe pišemo u ovom broju na stranicama koje slede.

"Informer" je nepogrešivo procenio da je to šansa da podignu tiraž, pa je ovih dana napisao:

"Premijer Aleksandar Vučić, komentarišući uvrede koje je američki ambasador Kajl Skot izrekao na račun Informera nazivajući nas ološem, izjavio je da jednom ambasadoru ne priliči da tako govori o najtiražnijim novinama u Srbiji!

Odgovarajući na pitanje naše novinarke kako tumači mešanje američkog ambasadora Kajla Skota u unutrašnja pitanja Srbije, da nam ‘migovi’ nisu potrebni, ali i kako komentariše njegovu izjavu da je ‘Informer’ ološ, premijer je rekao:

– Mi imamo naše odbrambene i vojne stručnjake, i oni kažu da nema ništa važnije od jačanja naše avijacije. Interesantno mi je da on tumači šta je nama potrebno. Naš ambasador u SAD Đerđ Matković tako nešto nikad ne bi učinio. Šta bi bilo kada bi Matković govorio Amerikancima da li su im potrebni avioni F22 – rekao je Vučić i dodao da su ‘migovi 29’ najbolji avioni u ‘dogfajtu’, da im nema ravnih.

– A što se tiče ološa, ne bih upotrebio takve reči. Rekao sam to samo za list ‘Tabloid’, za kriminalce koji nemaju veze sa novinarstvom i imaju bitno smanjenu uračunljivost. Ne priliči jednom ambasadoru da tako tumači najtiražnije novine u Srbiji. Šta bi se desilo kad bi ja tako nešto rekao za neke američke novine – istakao je Vučić."

Lično mislim da bi se Amerikanci upišali od smeha, a mogu da zamislim nesrećnog ambasadora, Matkovića, kako Amerikancima objašnjava razliku između aviona. Možda je Janković u pravu: ovima je dosta tri godine da se sami uruše.

Fudbal: Napred, Partizan!

Završeno je fudbalsko prvenstvo Srbije. Partizan je osvojio titulu.

Ali, bilo je to više od igre. Proverene informacije svedoče da je Aleksandar Vučić, na letu iz Kine, zvao Milorada Vučelića, predsednika Partizana da protestuje što su navijači u Nišu vikali "Vučiću, pederu", a onda su Vučelić i njegovi izdali najmanje dva saopštenja u tradiciji Vučelinog direktovanja RTS-om. Ispade na kraju, da ne bi Vučića, onaj Leonardo bi bio pacer. Vučić tvrdi da je on dao Partizanu gotovo dva miliona evra naših para, odnosno para MTS-a.

Zvezdan Terzić, glavni u Zvezdi, čak je optužio Slavišu Kokezu, predsednika FSS-a, da je radio za Partizan. I to više puta. Ni lošijeg fudbala ni većeg podgrevanja niskih strasti. Ovo je bila godina pogibelji vođa navijača, ali i njihovih poslovnih uspeha – "Ultra kop", registrovan na adresi "Marakane" postaje ozbiljan izvođač radova na poslovima niskogradnje, ne obazirući se na stihove crno-bele himne "parni valjak neka melje."

Nastavi li se ovako, može se ispostaviti da je izjava Saše Jankovića s početka ovog teksta bila i pesimistična. Tri godine je mnogo.