Internet je dobio svog prvog viteza. Nije u pitanju ni šala ni "onlajn" egzibicionizam, stvar je mrtvo ozbiljna: Tim Bernars Li, čovek koji je "izmislio" hipertekst iz kojeg je proistekao veb, proglašen je od strane britanske kraljice "serom". I sam je bio iznenađen, kaže, a vest mu je javljena telefonom tek nekoliko dana pred Novu godinu, kada se tradicionalno proglašavaju novi vitezovi.

Svojevremeno je internetom kružio trač da je britanska kraljica "navučena" na četovanje i da ponekad provede sate ćaskajući i pretvarajući se da je običan čovek. U nekoj modernizovanoj verziji bajke, to bi predstavljalo ono čuveno prerušavanje vladara u prosjaka ili nešto tome slično, da bi čuo glas naroda. Dobri poznavaoci britanske kraljevske porodice kažu, međutim, da njeno kraljevsko visočanstvo ne ume ni da uključi računar. Pa vi sada izaberite kome ćete da verujete (jes’, baš da će da priznaju).

Odluka da se čoveku koji je osmislio veb podari plemićka titula govori ne samo da kraljica prati trendove već i da je internet prihvaćen kao ustoličena pojava, a ne prolazna moda. Ser Bernars Li doživljava sebe bez mnogo pompe, on prosto smatra da je napravio jedan kompjuterski program, koji je, eto, dobio široku primenu i ne vidi u tome neko nadljudsko dostignuće. Po njemu, ljudima je danas konačno jasno da internet nije svet za sebe, već alat koji se koristi u postojećem svetu.

Slično ser Liju misli i Vinton Kerf, čovek koji je još sredinom sedamdesetih, skupa sa Bobom Kanom formulisao internet protokol, način za prometanje informacija mrežom, što je i omogućilo da se internet razvije. Tri decenije postojanja interneta Kerf deli na prvu u kojoj se internet stvarao, drugu u kojoj se konsolidovao i širio, i treću u kojoj je postao masovna i komercijalna pojava.

U narednoj dekadi, kaže Kerf u intervjuu za BBC, internet će postati baza svih vidova komunikacija. Telefoniranje će, smatra Kerf, uskoro postati jedan od internet servisa, poput elektronske pošte, četa ili krstarenja vebom. Dolazi vreme "rentiranja": nećete kupovati softver već ćete pristupati udaljenim računarima na kojima se nalaze programi koji vam trebaju u radu (i plaćati onoliko koliko ih koristite), a slično važi i za muziku, filmove itd.

Kerf je veliki protivnik idealizacije interneta, odnosno nastojanja da na internetu budu samo dobre, kvalitetne i proverene stvari. Kao i Tim Berners Li, Kerf smatra da internet odslikava stvarnost, a kome se taj odraz ne sviđa nek ne menja ogledalo već sebe.

OK, ali hoćemo li se potpuno otuđiti kada svi budemo "onlajn" i kada nam se međusobna komunikacija svede na slanje mejlova i poruka? Nećemo, tvrde u "Njujork tajmsu" istraživači bostonskog MIT-a. Analizirajući ponašanje roditelja i dece koji međusobno, čak i unutar kuće, razmenjuju poruke (umesto da se dovikuju, kao mi neotuđeni) došli su do zaključka da je to dobra osnova za konstruktivan odnos. Komunikacija je znatno ravnopravnija, svako svakoga mora da sasluša, nema nadglasavanja, grimasa, histerije. Deca su mnogo slobodnija a roditelje zaista doživljavaju kao i ostale prijatelje na mreži, kojima su spremni svašta da povere. Slično važi i za parove, naročito one sa decom, kada žele da popričaju u četiri oka (bukvalno). Dopisivanje, tvrde, može da bude veoma stimulativno (u svakom pa i u onom smislu). Ali, naravno, samo kao osnov za buduću direktnu komunikaciju.