Kolumna

TV Manijak

Senke i gladiole

Kuriozitet je da su premijeru serije Senke nad Balkanom mogli da gledaju od Slovenije, preko Republike Srpske, Srbije, Crne Gore do Makedonije, gotovo kao nekada u SFRJ

Protekli vikend su na RTS-u obeležile premijere dve domaće igrane serije, pa se kod publike stvorio utisak o nekakvom tv duelu. Ako ostavimo po strani novinarski senzacionalizam, odnosno potrebu da se u javni diskurs uvede još jedna dihotomija, ostaje nam da proverimo koje su sličnosti i razlike između serija "Psi laju, vetar nosi" i "Senke nad Balkanom".

Počelo je u subotu, sa Radašinom. Autor serije Radoš Bajić je svoju priču iz mitskog Petlovca preneo korak bliže gradu, na njegovu periferiju. Tačnije, na beogradska groblja kojima hara svojevrsna banda na čijem čelu je Don Gladiola, vlasnik sale za parastose kojeg glumi Radoš Bajić i njegov brat Stavra, kojeg glumi Tihomir Stanić. Prema toponimima koji se pominju, radi se o doseljenicima sa Kosova nealbanskog porekla, opet jedno mitsko mesto, a pošto je slava Đurđevdan, živopisna familija ima i romske atribute. Komedija o snalaženju na obodu grada je čest lajtmotiv u domaćoj dramaturgiji, pa se mogu prepoznati delovi estetike Kusturičinog rukopisa, ili još dalje do klasika italijanskog neorealizma – "Ružni, prljavi zli". Ipak, direktna asocijacija je za mene bila delo Nebojše Romčevića "Život u Grobljanskoj" iz 1987. gde je blistala Ružica Sokić – kao jedna od aktera te večite tragikomedije suburbanog, propalih sudbina na korak od svetla velegrada. Generalni utisak je da će komedija "Psi laju vetar nosi" lako stići do široke publike jer se Radoš Bajić pokazao kao poznavalac mentaliteta, mada mu je evidentno seoski, moravski šmek neuporedivo bliži i poznatiji. Nadalje, još od mog ličnog favorita "Radio Vihor zove Anđeliju" Radašin zna da je jezik lična karta svakog filmskog karaktera, pa ću sačekati da vidim kako se snašao u današnjem novogovoru beogradske periferije. Danas na tim periferijama žive izbegli sa Kosova, deportovani iz Nemačke, izbeglice iz Bosne i Krajine i seljaci iz Srema ili Kosmaja čija imanja postaju nova divlja naselja.

U nedelju je još jedan producent zaigrao glavnu ulogu u svojoj seriji. Dragan Bjelogrlić Bjela je policijski inspektor u seriji "Senke nad Balkanom". Radnja je smeštena u Kraljevinu SHS, u Beograd, njegove salone, ali i mahale kojima su vladale bande i sirotinja. Precizna istorijska odrednica je 1927. neposredno pred Šestojanuarsku diktaturu, a ovo je važno zbog evidentnog napora da se epoha detaljno prouči i otkriju veze sa atmosferom pred krvavi raspad SFRJ krajem osamdesetih. To je vreme nakon Velikog rata, kada deo društva uživa u raspusnom životu nove elite, dok se ideali ratnika ruše u vrtlogu političkih nadmetanja fašista, unitarista, emigranata Belih Rusa i komunista. Kuriozitet je da su premijeru serije mogli da gledaju od Slovenije, preko Republike Srpske, Srbije, Crne Gore do Makedonije, gotovo kao nekada u SFRJ. U Srbiji je serija dostigla neverovatnih 2.123.000 gledalaca, prestigla "Psi laju, vetar nosi" i postavila novi rekord koji je do danas držala serija "Ubice moga oca". Kada smo kod uzora, ovde je moguće pronaći direktnu inspiraciju u britanskoj hit seriji "Peaky Blinders", koja je kod nas prevedena kao "Birmingemska banda". BBC je od 2013. emitovao tri serijala, a premijera četvrtog je najavljena, gle čuda, za novembar 2017. Bjela se tako nadmeće sa svojim uzorom, što je za svaku pohvalu, jer su produkcijski standardi zaista na visokom nivou. Istini za volju, u britanskoj seriji glavni akteri su sa "one strane zakona", ali je atmosfera neobično slična. Umesto Jatagan Male, tamo su to sirotinjska predgrađa Birmingema, gde se sukobljavaju agitatori komunista, mafijaši, IRA, policija i interesi Krune koje prenosi Čerčil. Veza sa današnjim vremenom je u obe serije najlakše uspostavljena muzičkom podlogom, tom bučnom i mračnom električnom gitarom koju prati glas Nika Kejva, dok u "Senkama…" još niko nije zapevao. Blago propale ruske imperije je u obe serije motiv i pokretač radnje, samo što se kod nas umešala i trgovina opijumom, po čemu smo tada bili poznati. Mislim da se po pitanju šverca opijata do danas stvar nije mnogo promenila, sudeći po bandama i klanovima devedesetih.

Kada se sve sabere, utisak je da su "Senke nad Balkanom" mnogo ambicioznija produkcija, koja će svoju publiku moći da pronađe i van Srbije. To se Bjeli desilo i sa prethodnim projektom "Montevideo" koji je preskočio preko svih komšijskih taraba u regionu. Koliko sam razumeo, jedino su zatezali na HRT-u, mada je zanimljivo da će se u seriji pojaviti i tada poznati advokat koji je branio pripadnike VMRO – doktor Ante Pavelić. Pošto je i zvanično počela grejna sezona, a vreme se pokvarilo i zaličilo na pravu kišnu jesen, vikendom će publika imati dobru zabavu kod kuće.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu