Znate ono pitanje – da li biste više voleli da imate sat koji radi sporije ili onaj koji dvaput dnevno pokazuje najtačnije vreme na svetu? Postoji još jedna podvrsta takvih satova, oni koji neko vreme rade kako treba, a pre i posle toga žure i to ne u minutima, već u decenijama. Šta će vam takav sat? Pa, da pogledate šta će nam se događati u budućnosti, ako umete da gledate u takav sat.

Da je bilo moguće takav sat napraviti, valjda bi to već uradio ser Klajv Sinkler, nedavno preminuli pronalazač u koga se kune polovina starijih programera u Srbiji, oni koji su krenuli od njegovog Spektruma, a ne od Komodora. Umesto da ga napravi, ser Klajv je celog života bio personifikacija takvog sata. Uvek ispred svog vremena, osim u jednom periodu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada su se on i epoha uskladili pa je postao milioner. Kada je potom opet istrčao ispred vremena, sve pare su mu ispale iz džepa.

Sinkler (1940) je rođen u inženjerskoj porodici u Ričmondu, predgrađu Londona. Bio je odličan matematičar i fizičar u srednjoj školi, ali je umesto studija izabrao da se bavi pronalazaštvom i sa 18 godina počeo da radi kao novinar i urednik magazina i knjiga koje su se bavile tehnikom. Za elektroniku je početak šezdesetih prošlog veka bio nalik IT industriji nekih dvadeset godina kasnije; ko je imao dovoljno talenta nije morao da studira, jer na fakultetu ionako ništa nije mogao da nauči o onome što je tek nastajalo. Zato su neki od osnivača velikih IT kompanija (Gejts, Džobs) napravili čuda iako su napustili fakultet. Danas bi to bilo teško moguće, izgrađen je sistem u međuvremenu.

Sinkler je bio opsednut pravljenjem portabl, odnosno prenosnih stvari koje mogu da se stave u džep. Sa prvom suprugom početkom šezdesetih pravio je radio-tranzistore na kuhinjskom stolu i prodavao ih pouzećem. Bili su manji od konkurentskih firmi i jeftiniji. Onda se dosetio da smanji kalkulator, koji je do tada bio veličine kase u samoposluzi. Njegov "sinkler egzekjutiv" mogao je da se stavi u džep i od tada postoje džepni kalkulatori, ili digitroni, kako mi volimo da ih zovemo. To je bilo dosta uspešno jer je bilo praktično i po ceni pristupačno svakome, što je bilo osnovno kod svih njegovih proizvoda. Počeli su ozbiljno da ga shvataju, što je vodilo ka tome da je uspešno smanjio i računar. Nazvao ga je ZX80 po godini proizvodnje i prodavao za manje od sto funti, što bi danas bilo oko 500 evra. Usledili su ZX81 i Spektrum, ali ser Klajv nije bio sklon ili vešt u reprodukciji i neprekidnom bogaćenju, pa je sve prodao Amstradu.

Tada se i razišao sa svojim vremenom mada je, kao milioner, imao punu pažnju javnosti za svoje projekte. Napravio je džepni televizor, ali sa malom katodnom cevi, budući da su led displeji u to vreme bili primitivni. To je bilo simpatično, ali neuspešno. Još gore je prošao sinkler C5, električno vozilo dometa 30 kilometara sa jednim punjenjem, trotočkaša veličine vespe, ali oblika dečijeg automobila na pedale. I to mu je propalo, kao i električni bicikli zike i A-bajk na rasklapanje koji je ličio na pumpu za bicikl (a tako su se oba i ponašali u vožnji). Za utehu mu je što je doživeo da vidi bum električnih trotineta i smart telefona na kojima se gledaju filmovi i igraju igrice, sve ono što je on predvideo i ponudio, samo tadašnja tehnologija nije mogla da ga prati. Inače, kažu da on sam nije bio dobar korisnik svojih pronalazaka, celog života je računao šiberom i navodno nije koristio imejl, pa ni računar.

Da se vratimo na onaj sat sa početka koji nam pokazuje vreme u budućnosti. Legenda kaže da ga je ser Klajv napravio i isprobao, ali ga nije pustio u promet jer nije uspeo da mu spusti cenu ispod pedeset evra.