Svojevremeno je neki IT stručnjak rekao da je od prava na operativni sistem Windows jedino isplativije pravo na upotrebu engleskog jezika, kada bi takvo pravo postojalo i moglo da se naplaćuje. Univerzalnost kompjutera koju je Majkrosoft omogućio bila je ključ za razvoj IT industrije, kasnije interneta. Jer je većina računara na svetu govorila istim jezikom, MS DOS-om.

Četvrt veka kasnije nalazimo se na raskrsnici gde treba da odlučimo da li ćemo svi nastaviti istim putem ili će svako otići na svoju stranu, praveći lokalizovani, državni internet i operativne sisteme koji rade samo za njih. Ovo drugo je verovatnije samo se još ne zna može li rastanak da prođe bez rata. Ili je za takvu odluku već kasno. Evo zašto.

Američka administracija poručila je svim državnim službama da, ako ikako mogu, izbegnu dalje korišćenje antivirus programa Kaspreski jer se radi o ruskom softveru koji omogućuje prisluškivanje. Judžin Kasperski, vlasnik kompanije, reagovao je burno tvrdeći da se radi o neutemeljenom i orkestriranom napadu za koji nema ama baš nijednog razloga, kamo li dokaza. Nije se zabrinuo zbog gubitka unosnih poslova s državom jer američka administracija od njega kupuje antivirus zaštitu za jedva 25.000 dolara, ali mu zato ta medijska pažnja ruši ugled kod ozbiljnijih, komercijalnih klijenata. Jer se korišćenje njegovog softvera posle ovog upozorenja smatra antiameričkim, dakle nemoralnim činom.

Nešto ranije, Gugl je najavio da će onemogućiti odnosno otežati pretraživanje sadržaja koje na internet stavljaju Rusija Danas i Sputnjik. Predsednik Alfabeta, krovne Guglove kompanije, Erik Šmit tom prilikom je izjavio da se on jako protivi cenzuri, ali da se ovde radi o ruskoj državnoj propagandi koja zloupotrebljava slobodu američkog interneta. Još pre toga je Fejsbuk započeo svoj eksperiment sa odvajanjem ličnih od opštih vesti gde je baš Srbiju izabrao za oglednog zeca. Za sada ne pokazuju nameru da eksperiment prekinu i stvari vrate u prethodno stanje. A sada se priča da bi sličan pristup mogle da primene i druge društvene mreže. S jednim ciljem. Da onemoguće upliv informacija koje, navodno, lansiraju oni koje sponzoriše ruska vlada.

Sajber rat se, obično, vodi u tišini. Po hard diskovima, ruterima i habovima. Razlikuje se od sajber terorizma odnosno masovnih hakerskih napada na nas obične korisnike. Ništa od toga neće prestati kada američke internet kompanije promene svoj odnos prema sadržajima koje proglase proruskim. Neće se promeniti ni proruski uticaj na Guglu ili Fejsbuku, ali će se promeniti pristup. Ruski hakeri moraće da odgonetnu kako da zaobiđu nove prepreke, ali nemojte misliti da će to biti dug proces. To ne misle ni u NSA.

Cela ova "glasnost" američkih kompanija, koja pri tom ima snažan prizvuk otvorene cenzure, ima za cilj podizanje borbene svesti kod nacije. Rat je blizu, locirali smo neprijatelja, obratite pažnju na sve što vam se na internetu ponudi jer je možda u pitanju neprijateljska propaganda. Koja ima za cilj da nam na čelo države dovede proruskog kandidata, na primer Donalda Trampa. Nuspojava je što će svaki istinski diktator u svetu sada imati opravdanje da pogasi na internetu sve što smatra neprijateljskim pozivajući se na praksu koju sprovodi najbolja demokratija na svetu. Na čijem je čelu baš taj Donald Tramp.

Ali, postoji još jedan ugao ove priče koji bi mogao zgodno da se upotrebi. SAD ovih dana treba da donesu važne odluke o internet neutralnosti, odnosno da odluče da li će internet ubuduće imati dve brzine, bržu i skuplju i sporiju i jeftiniju. Na bržoj će biti sve što vam se sviđa, filmovi, sportski prenosi, serije, najbolja nova muzika, tačne a ne lažne vesti i ostalo, samo što će to morati posebno da se plati. I biće bezbedno.

Na jeftinijem internetu su Rusi.