Sećate li se vremena kada niste imali mobilni telefon? Ili trenutka kada ste prvi put seli za personalni računar? Pamtite li koji je bio prvi veb sajt koji ste otvorili i kome ste poslali (od koga ste primili) svoj prvi i-mejl? Kako smo uopšte živeli pre nego što su računari ušli u naš život i da li bismo bili u stanju da se takvom životu vratimo?

Prikovani za kompjuterski monitor, s rukom na gotovs u pravcu mobilnog telefona, iščekujući naredni poziv ili i-mejl, teško da možemo da kažemo da se ništa u našem životu nije promenilo u poslednjih nekoliko godina. Računar na radnom mestu (ili u stanu) i dalje je statusni simbol. Pre nekoliko godina s podozrenjem i zavišću gledali smo one koji su ih imali, danas je sasvim obrnuto. Pažnju izazivaju oni koji nemaju računar ili mobilni telefon ili barem elektronsku adresu. Opšte je mišljenje da je ova tehnologija danas svima dostupna, pa se odbijanje da se ona upotrebi doživljava kao čudaštvo, to jest, neuobičajeno mentalno stanje. Psihijatri sa svoje strane poručuju da nije mnogo drugačije ni s korisnicima i naglašavaju da je brzi razvoj informacionih tehnologija uticao na ljudsku psihu stvorivši potpuno nove oblike zavisnosti.

Naravno, gde se možete bolje informisati o sopstvenom stanju nego na internetu, naročito ukoliko patite od kibernetičke zavisnosti. Na sajtovima poput www.netaddiction.com moguće je saznati koji sve oblici zavisnosti od internet postoje. Razmere korišćenja tolike su da se i zavisnost mora podeliti na mnoštvo kategorija, poput zavisnosti od sajberseksa, informacionog predoziranja, zavisnost od video igara na mreži ili vezivanje društvenog života isključivo za internet. Na raspolaganju vam je i nekoliko testova na engleskom koji će vam, ukoliko iskreno odgovorite na pitanja, dati dijagnozu jeste li ili niste zavisni. Nemojte ih uzimati preozbiljno jer o vašem mentalnom stanju može da sudi samo stručno lice nakon pregleda uživo. Otud se i problem zavisnosti preuveličava (pominje se čak šest odsto zavisnih) mada je u realnosti manji.

To ne znači i da je bezazlen. U poslednje vreme mnogo se priča o veb-srdžbi (web rage), obliku agresivnog ponašanja prema okolini usled nezadovoljstva brzinom rada na internetu ili odgovorima s mreže. Takođe, istraživanje Teda Selkera sa MIT-a (web.media.mit.edu/čselker) govori da korisnici interneta gube koncentraciju i pamćenje. Po njemu, prosečan korisnik retko se na jednom sadržaju zadržava duže od 60 sekundi i gotovo nikada ne pročita otvoreni tekst u celini pre nego što klikne na naredni link.

Selkerov onima koji bi da ostanu pri svesti i da internet koriste racionalno savetuje da pre sedanja za računar naprave plan rada i utvrde koji su im ciljevi umesto da se upuste u nedefinisano lutanje. Ako se kaže da je naredni sadržaj samo "jedan klik daleko" treba imati na umu da ni za frustraciju ne treba mnogo više.