Kao jedan od razloga za zabrinutost zbog mogućeg širenja virusa često se navode građani koji su se u poslednjih mesec dana vratili u zemlju a ne pridržavaju se propisane samoizolacije koja traje četiri nedelje. Jedno moguće rešenje bilo bi nošenje narukvice ili nanogice koja bi ukazivala na kršenje ove obaveze.

Ukoliko je nemoguće obezbediti dovoljno tih elektronskih naprava, može da posluži i mobilni telefon sa odgovarajućom aplikacijom kojom se korisnik telefona prati. Da bismo bili sigurni da nije izašao i ostavio telefon kod kuće, povremeno se poziva u video razgovor. Što je i dalje sigurnije i jeftinije nego da policijske patrole dolaze na vrata u svakodnevnu kontrolu. Negde se kontrola sprovodi pozivom na fiksni telefon, ali te se linije sve češće otkazuju jer su nepotrebne a prave trošak.

Ako vam se ovo čini kao nenormalna ideja i kršenje svih ljudskih prava, dodaću da ju je među prvima javno izneo Juval Harari, superpopularni izraelski filozof i autor više knjiga koje se bave razvojem civilizacije. On pandemiju novog virusa korona vidi upravo kao priliku za pooštravanje kontrole građana, sve uz izgovor da je to jedini ili najbolji način za zaštitu opšteg zdravlja.

Harariju se to, naravno, ništa ne sviđa, iako ukazuje na brojne pozitivne strane. On strepi od toga ko će prikupljati, čuvati i analizirati informacije o našem kretanju, našim kontaktima i bliskim susretima. Bilo bi sjajno da takve informacije postoje u ovom trenutku jer bismo lako mogli da testiramo čitave lance potencijalno zaraženih i izolujemo one koji se pokažu pozitivnim na virus.

Ali isto tako bi taj ko je u posedu informacija mogao da prati i kontakte i viđanja druge vrste, na primer politička ili sindikalna. A ako bi neko pokušao da iskoči iz sistema tako što bi onemogućio praćenje, mogao bi biti kažnjen zbog ugrožavanja javnog zdravlja.

Nije jednostavno opredeliti se da li ste za to da tehnologiji delegirate brigu za zdravlje, a naročito preventivu. Harari ide tako daleko da kaže kako bi ta narukvica mogla da nam meri neke osnovne fiziološke parametre kao što su rad srca ili temperatura. Ukoliko temperatura počne da raste ili srce krene nepravilno da radi, alarmira se zdravstveni sistem.

Takođe, takav uređaj, pa makar bio i aplikacija na mobilnom telefonu, mogao bi da opominje ukoliko vam se neko suviše približi ili se previše ljudi nalazi u nekom prostoru da bi održali potrebnu distancu. Mogao bi da vas upozori da ste imali blizak kontakt sa nekim za koga je upravo utvrđeno da je pozitivan, a da ga uopšte ne poznajete. Jer se radi o osobi koja je stajala iza vas u redu pred kasom u vreme kada je bila infektivna, a da toga nije bila svesna.

Takvo upozorenje zvuči sasvim dobro i logično, pritom je sasvim tehnički izvodljivo već danas. Kao i mnoga druga novotehnološka unapređenja ima sjajne mogućnosti za poboljšanje naših života, ali i za nametanje totalne kontrole u društvu. U toj tački pravnici treba da preuzmu kontrolu od IT developera.