Kolumna

Navigator

Smrt radnog vremena i fenomen noćnog pika

Da li čajnu kobasicu kupujete u komadu ili zamolite da vam je narežu? Da li biste na isti način svom poslodavcu prodavali svoje radno vreme? Da radite “u komadu” od osam sati, bilo da je od devet do pet ili smenski, ili biste mu ponudili da osam sati rasporedite tokom dana, kada ste u najboljoj radnoj formi?

Najnovije istraživanje kompanije Majkrosoft o radnim trendovima ukazalo je na fenomen “trećeg pika”, to jest vrha u radnom danu koji se javlja kod onih koji rade na daljinu, od kuće. Do sada je radni dan u toj kompaniji, a i kod većine u SAD, imao dva pika, pre i posle ručka, s tim da je vreme ručka oko jedan po podne za one koji rade od devet do pet. Tada je merena aktivnost na tastaturama bila najveća, najviše je bilo razmenjenih poruka i održanih sastanaka, uglavnom preko Timova, Majkrosoftove aplikacije za poslovnu komunikaciju.

Sada su primetili pojavu trećeg pika, koji se javlja u večernjim časovima, pre nego što zaposleni odu na spavanje. Naravno, odnosi se na one koji rade od kuće. U blog postu na Majkrosoftovom sajtu (The rise of the Triple peak day) opisan je ovaj fenomen, uz brojna pitanja na koja kompanija nema odgovore, ali ih traži.

Za početak, nikome nije jasno zašto značajan broj zaposlenih ostavlja posao za noć, ali postoje brojne teorije. Kada se radi od kuće, posao i porodične obaveze često se isprepletu tako da gubimo osećaj kada radimo, a kada živimo porodični život. Radno vreme lako se prekine da bi se dete odvezlo u školu ili na trening, skuvao ručak ili otišlo do radnje, sa idejom da se to kasnije nadoknadi. Naravno, to se uklapa sa već zakazanim sastancima, ali i oni se mogu odvijati u neuobičajeno vreme ako radite u kompaniji koja ima kancelarije u celom svetu.

Primećeno je, dakle, da zaposleni sedaju ponovo za kompjuter iza devet uveče, kada se sve u kući smiri, i rade još par sati. Majkrosoft se zabrinuo da li će to dovesti do pregorevanja, čiji je najgori rezultat napuštanje kompanije u potrazi za nekim manje iznurujućim poslom, i to u vreme kada je teško naći kvalitetne ljude u IT sektoru. Alternativa je da tako pogubljeni u radnom vremenu ljudi budu manje efikasni, što je takođe loše. Najbolji scenario je da se radno vreme prilagodi prirodi našeg života pa da ništa ne trpi, da dovoljno vremena posvetimo porodičnim obavezama, sopstvenom treningu i razvoju, administrativnim poslovima, uz osam sati rada koje prodajemo poslodavcu.

Možda je to pojedincu i uspelo pa mu je sve potaman, ali da li se on takav uklapa u potrebe kolektiva i navike drugih zaposlenih, to je novo pitanje. Jer nijedan zaposleni nije ostrvo za sebe, konstatuju u Majkrosoft arhipelagu.

To bi zahtevalo i promenu politike slanja poruka i mejlova za koje je dogovoreno, a ponegde i ozakonjeno, da se ne šalju izvan uobičajenog radnog vremena jer to stresira zaposlene. Jedan od načina da se to prevaziđe jeste da se poruke tempiraju tako da stignu u pristojan sat, ali da se mogu pisati onda kada zaposleni (ili nadređeni) ima inspiraciju ili vremena da ih piše i šalje.

Za nekoga ko ima uslova da radi hibridno (a novinari tako rade otkako je napravljena portabl pisaća mašina), nestandardno radno vreme nije novost. Isto važi i za druge profesije vezane za računar otkako postoje kućni računari, pa još i internet. Ali, pitanje koje bi trebalo da nas zanima glasi da li treći pik treba da se standardizuje i da postane obaveza za one koji nisu dovoljno uradili u prva dva? I šta ćemo sa onima koji ustaju u cik zore jer su tada najproduktivniji? Zato je pouka za zaposlene da prebroje sopstvene pikove, to jest periode u danu kada su najefikasniji, i da to prodaju poslodavcu po najvišoj mogućoj ceni. Pre nego što poslodavci to sami izmere i odluče da kupuju naše radno vreme “bez kostiju”, ali za iste pare.

Iz istog broja

Nuspojave

Staze, lica, predeli

Teofil Pančić

TV manijak

Moskva suzama ne veruje

Dragan Ilić

Ova situacija

Naprednjačka 1948.

Filip Švarm

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu