U svojoj neprekidnoj potrebi da se svetu pokaže kao renesansni čovek svih zanata, Željko Mitrović je ovih dana pokrenuo svojevrsnu diplomatsku inicijativu. Da podsetim, posle čudesnih invencija u oblasti borbe protiv kovida, ozonizacije krvi, statističkih proračuna mortaliteta, tehničkih izuma koji omogućavaju čoveku da uz pomoć turbo mlaznica juri na skejtu ili rolerima, hodanja po vodi, usavršavanja dronova koji mogu da uhapse nasilnika, ugase požar ili bombarduju neprijatelja, Mitrović se ne zaustavlja. U pripremi je remek-delo dramske književnosti Lucifer koje će biti izvedeno u njegovom pozorištu, štanca TV filmove koje niko ne gleda i muzičke hitove koje niko ne sluša, a stiže i da bude DJ.

Poslednja fascinacija je Žeks diplomatija, u okviru koje nas vlasnik Pink imperije povezuje sa najmoćnijom svetskom silom. Potpuno neočekivano, Mitrović je organizovao i izveo akciju pod nazivom “Konvoj američko–srpskog prijateljstva”. U koloni oldtajmera, on je sa deverušama sa majicama sa srpskom i američkom zastavom kružio po gradu poput parade starih automobila iznajmljenih za svadbu, samo ne znam odakle je mlada.

Povod je nekako pronađen u istorijskoj činjenici da se pre 105 godina naša zastava vijorila na Beloj kući, na dan kada je Austrija objavila rat Srbiji. Ova kvazidiplomatska nebuloza prošla je, blago rečeno, zbunjujuće, jer se u informativnim programima televizije Pink ipak neuporedivo više navija za Rusiju, a protiv Amerike i NATO pakta. Koga onda Željko miri ovim akcijama?

Logično bi bilo pretpostaviti da ne laje kuca zbog sela, već se sada ozbiljno pokazuje da SAD sistematski uvode sankcije ličnostima koje smatraju nepoželjnim ili neprijateljski nastrojenim prema Americi. Ovakvu meru prvo je dobio šef BIA Aleksandar Vulin, pre njega Milorad Dodik, pa se Željko možda zapitao da li bi se on mogao naći na toj crnoj listi. Otud valjda ovaj dramsko diplomatski igrokaz, ova svadbena povorka koja za cilj ima pokušaj pomirenja Pinka i SAD. U početku se niko od američkih zvaničnika nije oglašavao, ali stoji činjenica da su Žeks i Amerikanci praktično komšije, pa je ovo žurka u stilu Velikog Getsbija na koju su svi pozvani. Nastavak ove ofanzive šarma usledio je na Francuskoj rivijeri.

Ovo je u Srbiji doba godine kada godišnji odmori dobijaju političku konotaciju. Tradicionalno se vodi beskrajna rasprava o tome ima li lepšeg mora od Jadrana u Hrvatskoj, gde se svrstavaju jugonostalgičari, od bratskih pravoslavnih obala Crne Gore ili grčkog arhipelaga. Ne pada mi na pamet da presuđujem u ovom suludom izboru, ali se u dnevnoj politici pokrenula tema letovanja na Azurnoj obali. Ako je neka poslanica opozicije bila na moru u Francuskoj, to se odmah predstavlja kao veleizdaja, koja u podtekstu nosi poruku da su u opoziciji samo plaćenici i tajkuni koji blate Vučića za pare, koje posle troše u inostranstvu na luksuznim letovanjima. Kao što je poznato, Predsednik ne ide ne odmor, gotovo da ne spava i neprekidno se nervira, a opozicija terevenči, pije kapućino i džabalebari dok Vlast radi za Državu. To je platforma na kojoj Vučić neprekidno gradi svoju političku kampanju.

Željko Mitrović, za razliku od njega, mnogo voli da letuje na Rivijeri, gde su, citiram, oko njega guzice i sise 24/7! U tom bonvivanskom okruženju vidimo izbezumljenog Žeksa koji probija granice izdržljivosti, partija po klubovima, unezveren, dok u pozadini neprekidno cepa World Hold On. U jednom momentu, Mitrović maše našom zastavom dok sa razglasa ide naša himna. Kakav diplomatski udar usred Sen Tropea! Tu se, braćo i sestre, brani “naša stvar”. Bilo je, kako kaže Mitrović, nekih Hrvata koji su pokušali da prosvjeduju, ali ih je Željko brzo “zašperhnuo i prihvatili su tićulica stajl!”. Ma šta ovo značilo. Nisu se bunili ni Ameri ni Francuzi ni Rusi, logično, jer na ovakvim mestima realnost je negde veoma daleko. Ruku na srce, tu na Rivijeri su već gotovo dva veka pare trošili bogataši sa Istoka, bilo da su se lečili po banjama, odmarali u luksuznim letovalištima ili gubili bogatstva po kockarnicama.

Tako je, dragi moji, to bogatstvo dolazi iz Srbije, to su pare svih onih koji u svojim domovima prate Pink i finansiraju tu elitu. Može se reći da naša sirotinja uživa na Rivijeri preko svojih predstavnika, baš kao u doba socijalizma. Elita, nema šta.

Šta je onda mogući cilj ove diplomatske inicijative, osim potrebe da Mitrović sačuva dupe i kapital od mogućih sankcija sa Zapada? Možda je ovo prvi znak prestrojavanja, distanciranja od proputinovske propagande koju svakodnevno emituje TV Hepi. Peconi, recimo, nema potrebu da se umili Amerikancima. Sve je, dragi moji, pitanje izbora, kao kada mi je pre neki dan pumpadžija rekao da sam, sipajući 25 litara, postao učesnik u nagradnoj igri. Pitao sam šta su nagrade, pa sam čuo da mogu da dobijem neki skup auto ili putovanje na Maldive za dve osobe, vaaau! Normalno, zamišljam sebe na Maldivima, a on će filozofski: “Jebo putovanje, daj auto!” Tako vam je i sa sankcijama koje uvode Amerikanci – Žeks je diplomatski izabrao putovanje.

Vreme je pokazalo da je ružičasta diplomatija ipak dala određene rezultate. Prvo je ambasador Hil na društvenim mrežama podržao Mitrovićevu inicijativu i konstataciju da je Srbija oduvek na Zapadu, politički, geografski i ekonomski. U Hilovoj objavi se kao reprezenti ovog povratka na Zapad prikazuju Ana Brnabić i Željko Mitrović, a nedugo zatim se pojavio snimak druženja u kafani.

Žeks je, dakle, definitivno prebegao na Zapad, što se moglo videti na bizarnim primerima replika u jutarnjim emisijama Jovane Jeremić gde “zapad” više nije univerzalni simbol zla, pritisaka i perverzija svake vrste. Verovali ili ne, voditeljka je gledaocima održala predavanje o dobrim i lošim ljudima koji nam dolaze sa zapada. Ovakvih primera će biti još u različitim segmentima programa, u to sam siguran. Desiće se ono što se već nekoliko puta dešavalo sa uređivanjem poslušničkih medija; Pink je preživeo nekoliko takvih totalnih obrta.

Svaka vlast, od Miloševića, preko DOS-a, Borisa Tadića i sada Vučića, želela je da menja stavove birača putem Pinka i sličnih medija zanemarujući one koji su ih podržavali dok su osvajali vlast. Tako je izgubljen B92 koji više nije bio potreban DOS-u niti Tadiću, a Vučić je pogasio sve svoje medijske prvoborce, od Fokus radija do Naša TV. Na žalost opozicije, opozicionih medija i građana koji su tokom protesta tražili ukidanje rijaliti programa i oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku, to se sada sigurno neće desiti. Pink je danas osigurao svoju budućnost i rešio se ne samo mogućih sankcija u Americi ili na Zapadu, već i u Srbiji gde je postao zvanični kanal za promociju srpsko-američkog prijateljstva. Što bi rekla Mica švercerka u filmu Bal na vodi: “Obećao mi najlonke i farmerke jedan Američanin”. Željko je, dakle, švercer, ili nezvanični distributer ideje o Srbiji na Zapadu, koju vlast pušta kao probni balon u pauzama između “Narod pita” i Zadruge 7 “elita”, jer nema petlju da o tome otvoreno govori.

Sada je na redu prestrojavanje na Hepi televiziji, koje će ići postepeno, a provodadžija Srbije na Zapadu biće Milomir Marić, koji je već kroz zezanje pominjao ideju o Srbiji u EU i NATO, i to baš u trosatnom podkastu na televiziji Informer.