Ako imate manje od 25 godina i živite u Srbiji, spadate u privilegovane i srećne u svojoj generaciji, barem tako misli čovek koji je izmislio web, ser Tim Berners Li. On je koncept world wide weba smislio pre tačno 32 godine, dok je radio u institutu Cern u Švajcarskoj, a želeo je da pomoću interneta napravi jednostavan način za deljenje naučnih radova. Nikada ga nije zaštitio, što znači da se nije obogatio, ali je njegov doprinos čovečanstvu nemerljiv.

Ser Tim svake godine na dan kada je objavio rad o WWW, 12. marta, deli javno svoj stav o stanju interneta u svetu. Između dve poslednje objave, smestila se pandemija u kojoj je internet bio ključno sredstvo za prevazilaženje mnogih problema koje je virus doneo. Pandemija je bila glavna tema ovogodišnjeg obraćanja, ali se ser Berners Li koncentrisao na mlade. Poručio je da, prema Unicefu, 2,2 milijarde mladih u svetu nema dobar i stabilan pristup internetu, a to u doba digitalne nastave znači nenadoknadivo gubljenje koraka sa vremenom.

Tu dolazimo do pomenute privilegije mladih koji žive u Srbiji. Slično Unicefovo istraživanje u Srbiji od pre dve godine, pokazalo je da ovde 84 odsto mladih svakodnevno koristi internet. Možda ga ne koristi na način koji bi njihove roditelje i nastavnike učinio srećnim, ali barem im je svakodnevno dostupan. Doduše, taj se podatak može gledati i drugačije, da svaki deveti mladi čovek u Srbiji nema kvalitetan pristup internetu, što je već zabrinjavajuće. Jer znači da u prosečnom razredu u Srbiji najmanje tri đaka nemaju nikakve uslove za onlajn učenje. A jedan je previše.

Ser Tim je izračunao da je potrebno uložiti 428 milijardi dolara da bi se ovaj problem prevazišao, odnosno 116 dolara za svakog od dve milijarde i dvesta miliona mladih koji su uglavnom oflajn. Ako se nekome čini da se radi o abnormalnoj cifri, on objašnjava da deset odsto porasta broja korisnika donosi dva odsto ekonomskog rasta. Što znači da bi pomenutih oko sto evra svetu donelo oko osam biliona dolara, dakle dvadeset puta više od uloženog novca.

Kao argument da je nesumnjivo u pravu, on nudi primer devet mladih ljudi iz raznih krajeva sveta koji su koristeći internet unapredili život u svojoj okolini. Na primer, Piter Okuoko iz Ugande iskoristio je mrežu da organizuje prikupljanje i preradu plastičnog otpada u proizvode poput maski koje štite od korona virusa. Hera Husein iz Velike Britanije preko veba je organizovala pomoć za ugrožene manjine u Pakistanu i Indiji, dok je devetnaestogodišnji Avi Šifman napravio superioran sajt za praćenje zaraze korona virusom. Tim Berners Li se pita koliko je takvih genijalaca među onom trećinom mladih u svetu koja jednostavno nema priliku da koristi internet za svoje ideje jer ne mogu da mu pristupe.

Posebno je zanimljiva njegova ideja da se algoritmi društvenih medija drugačije usmere, pa umesto što podstiču maksimalan angažman tinejdžera na mreži, da se fokusiraju na podsticanje njihove sreće ili efikasnosti. Po ser Timu, u pitanju je samo postavljanje drugačijih ciljeva od sadašnjih i to je do nas, jer algoritmu je svejedno.